Читај ми!

Води се општи рат за нашу пажњу – како да се одбранимо

Тржиште плаћа нашу пажњу такмичећи се у „економији пажње“ која утиче на интернет, друштвене мреже и наш стил живота. Просечно време пажње пало је са два и по минута у 2004. на просечно 47 секунди у 2021. Пад способности да одржимо пажњу представља проблем који утиче на све аспекте нашег живота.

Води се општи рат за нашу пажњу – како да се одбранимо Води се општи рат за нашу пажњу – како да се одбранимо

Сваког јутра се будимо затрпани гомилом обавештења са разних медијских платформи које нас чекају на телефону. Читамо вести док испијамо кафу, рекламе искачу са свих друштвених медија које пратимо. Преплављени смо и привучени у више праваца истовремено.

Упркос покушајима да ограничимо време испред екрана ограничавајући апликације, и даље осећамо кривицу за изгубљено време потрошено на безумно „скроловање“ – све због краткотрајних допаминских скокова које изазива обилни садржај кога се убрзо и не сећамо. Читање дугих текстова почиње да нам изгледа као невероватан подухват.

Просечно време пажње пало је са два и по минута у 2004. на просечно 47 секунди у 2021, према подацима др Глорије Марк, професорке информатике на Универзитету Калифорније, и ауторки књиге Attention Span: A Groundbreaking Way to Restore Balance, Happiness and Productivity.

Тај пад наше способности да одржимо пажњу могао би да представља проблем. Докторка Марк наводи да је у прошлом истраживању представљеном на Конференцији о људским факторима у рачунарским системима 2008. открила снажну корелацију између већег стреса и учесталости промене пажње.

Иако све мањи распон пажње није последица личног неуспеха (упркос индивидуалној варијабилности) већину времена, стручњаци кажу да постоје начини на које можемо да повратимо контролу над својим умом.

Зашто опада пажња

Тржиште плаћа нашу пажњу такмичећи се у „економији пажње“ која утиче на интернет, друштвене мреже и наш стил живота, каже Д. Грејем Бернет, оснивач и директор непрофитне организације посвећене активизму пажње, Института за одрживу пажњу, и кокреатор Стродер школе радикалне пажње у Бруклину, који ово назива „комодификација наше пажње“.

„Наша пажња се монетизује као никада раније“, наглашава Бернет, који је такође професор историје на Универзитету Принстон у Њу Џерсију. „Живимо кроз неку врсту златне грознице, интензиван и снажно капитализован програм финансијске експлоатације наших најинтимнијих и фундаменталних капацитета пажње.“

Професор Бернет сматра да је ово такмичење за нашу пажњу токсично. Бомбардовање „дестабилизује, загађује и контаминира стварне структуре наших бића и наших односа.“

Праћење „лајкова“ на свим платформама

Слично томе, др Глорија Марк примећује растућу софистицираност алгоритама који прате индивидуална понашања и интересовања како би управљали објавама и огласима који прате све на свим платформама.

„Технолошке компаније и компаније за маркетинг огласа користе ове информације да направе профиле о нама, а затим дизајнирају алгоритме који имају за циљ да привуку нашу пажњу“, објашњава Маркова. Ово је феномен „надзорног капитализма“, како га је назвала Шошана Зубоф, професор на Харвардовој пословној школи у Бостону: прикупљање наших података да би пратили и предвидели наше понашање.

„Ако кликнем на оглас за пар чизама, онда одем на Фејсбук и видим чизме. А ако одем на сајт Њујорк тајмса, опет видим чизме и они ме прате свуда.“

Чак су и наше омиљене телевизијске емисије током година почеле да скраћују дужину кадра, у просеку за четири секунде, напомиње Маркова. „Не кажем да ово узрокује кратак распон пажње (али) појачава наш ионако кратак распон пажње када гледамо филм.“

Видео снимци на мрежи такође користе искачуће резове као део своје естетике у одржавању пажње. Они уклањају додатне речи и природне паузе, објашњава Маркова, напомињући да ова нагло доводи до нестрпљења у нормалном разговору међу људима.

Ограничења друштвених медија на дужину садржаја такође покрећу дилему распона пажње. Док корисници пролазе кроз садржај великом брзином, развијају очекивања брзе промене садржаја. Циљ је да нас натерају да наставимо да скролујемо, јер што дуже то чинимо, ове платформе остварују већи приход. И наравно платформе немају разлога да мењају овај модел.

То није лични пропуст

Технологија није једини фактор који утиче на распон пажње, према Јохану Харију, аутору књиге Украден фокус: Зашто не можете да обратите пажњу – и како поново дубоко размишљати (Stolen Focus: Why You Can’t Pay Attention – and How To Think Deeply Again).

Осталих 11 фактора укључују канцеларијски радни процес, загађење ваздуха, структуру учионице и исхрану. „Кључно решење је да се заштитите у окружењу и да колективно променимо животну средину“, наводи Хари.

Хари је провео време у Силицијумској долини интервјуишући стручњаке који су дизајнирали кључне аспекте технолошког света у коме живимо и напомиње да су схватили како су допринели тренутном колапсу пажње. „Мислим да ме је највише погодило колико се осећају болесно од кривице због онога што су урадили.“

Како да повратитимо моћ

Брисање свих апликација са телефона можда није неопходно, али одржавање равнотеже је кључно. „Ми смо друштвена бића“, напомиње Маркова, зато и одговарамо на поруке и користимо друштвене медије да бисмо се повезали и комуницирали.

Професорка Глорија Марк предлаже мере које нам можда могу помоћи да повратимо контролу над технологијом и нашом пажњом.

Освестите своје аутоматско понашање. Морамо имати на уму да када узмемо свој уређај – развијамо „мета-свесност“. То је препознавање онога што радимо док се одвија.

Развијте план за пауза. Можемо да их закажемо у складу са логичним тачкама током дана. Маркoва предлаже да у паузама прошетамо или прочитамо нешто инспиративно. Редовне паузе су важне, додаје, како би се избегао „ментални замор“, током кога смо подложнији ометању и губитку контроле.

Упознајте свој хронотип. У свом раду, др Глорија Марк је такође открила да људи имају индивидуалне ритмове пажње који расту и јењавају током дана. Праћење ових „скокоова и падова пажње“ треба искористити да бисмо ефикасно организовали своје задатке током дана. Водите дневник или схватите свој хронотип (ваш ритам активности током дана) да бисте пронашли ове кључне тачке енергије.

„Имамо резервоар ресурса пажње (који) се исцрпљује када стално пребацујемо пажњу. И исцрпљује се ако се присиљавамо да се предуго фокусирамо на нешто тешко и напорно (без пауза).“

Заштитите своју пажњу. Хари је препоручује да заштитимо своју пажњу тако што ћемо закључати телефон на одређено време. Предлаже да га закључавамо три сата дневно како бисмо завршили обавезе и да током рада избегавамо коришћење телефона. Поред тога, предложио је коришћење апликације која поставља временска ограничења на друштвене мреже или веб-сајтове од којих смо постали зависни.

Технолошка решења долазе

Јохан Хари се залаже за ове промене понашања, али наглашава да ове индивидуалне акције саме неће решити проблем. Проблем је већи од свих нас појединачно.

„Тренутно ми се чини као да нас неко по цео дан полива прахом који изазива свраб. А онда нам поручује како треба да научимо да медитирамо да нас не би сврбело све време, уместо да престану да нас посипају овим прахом.“

Сада неке компаније покушавају да зараде новац од наше потребе да повратимо распон пажње. Др Глорија Марк је недавно присуствовала конференцији Удружења рачунарских машина – водећој конференцији у области интеракције између људи и рачунара на којој се представљају најсавременија технолошка решења – и била је фасцинирана прототиповима дизајнираним да сачувају нашу пажњу тако што паметне телефоне чине тежим за коришћење, што сматра крајње ироничним.

Неки већ мењају подешавања на телефонима како би им били мање визуелно привлачни и стварали зависност. Други ротирају свој телефон неколико пута да би приступили друштвеним медијима откључавањем апликације која ограничава употребу. (Али ако поставите ограничења на већину апликација, можда ћете морати да закључате телефон ради самоконтроле.) А ради заштите приватности и избегавања праћења података, неки искључују персонализоване огласе на ајфонима или бришу ај-ди за оглашавање на Андроид уређајима у подешавањима.

Важно је узвратити, сматра Јохан Хари. Иако компаније траже контролу над нашом пажњом, имамамо моћ да развијемо здравије навике и живимо присутнијим, плоднијим животима. „Живимо у демократским земљама. Поседујемо сопствене умове. И заједно можемо да их повратимо ако желимо“.

„Стална пажња је у срцу свих људских достигнућа“, додаје Хари, напомињући да ниједан спортиста не носи свој телефон да провери поруке усред такмичења на Олимпијади. „Када повратите пажњу, осећаћете се као да сте поново задобили своје супермоћи.“

понедељак, 12. август 2024.
25° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару