Како да будете фокусирани попут возача Формуле 1

Скоро два сата, возач Формуле 1 треба да се креће кроз кривине при брзини од преко 300 километара на сат, у кокпиту у коме температура достиже и 60 степени Целзијуса.

Трка се може добити и изгубити у делићу секунде, а прилике за катастрофу су константне.

Већини нас није потребан фокус на нивоу возача Формуле 1 да бисмо преживели дан. Али сви се боримо са ометањем – а технике које возачи користе да оптимизују своје перформансе могу помоћи свима да буду усредсређенији и ефикаснији у свим врстама ситуација.

Возач тима „Мекларен“ Формуле 1, Оскар Пјастри и спортски психолози и стручњци за пажњу, за Њујорк тајмс су отркили пар трикова који возачима помажу да остану на правом путу.

Унапред визуализујте важне изазове

Возачи Формуле 1 користе симулаторе и менталне пробе пре трке тако да када возе могу да се фокусирају на вожњу, уместо да се питају шта их чека код следеће кривине.   

„Полазимо од једноставне претпоставке да много планирања и вежбе и проба чини ствари аутоматизованијима“, наводи Роби Андерсон, спортски психолог који ради са више возача Ф1. Тркачи визуализују опције, а затим визуализују да раде најповољнију опцију неколико пута, све док им не постане аутоматска.

Пјастри каже да проводи око један дан тренирајући у симулатору пре сваког догађаја, како би добио основну представу о томе шта да ради и где.

Најефикаснија врста визуализације треба да представи ситуацију што је могуће реалистичније, напомиње др Андерсон. „Покушавате да изаберете кључне сензорне информације – осећај волана, растојање од вашег аутомобила.“

Исту ствар можете да урадите када се припремате за презентацију или интервју за посао тако што ћете створити менталну слику онога што ћете видети док гледате са говорнице или особе која ће вас интервјуисати. Идеја је да се „ставите у перспективу из првог лица у датом тренутку“, истиче др Андерсон.

Препричајте себи цео сценарио

Др Андерсон тренира возаче да користе саморазговор како би им помогао на стази. Ово може бити поучно или мотивационо. То може бити лична мантра или подсетник, да на одређеној кривини „удахнете“.

„Ако немате припремљене ове корисне језичке знаке, мозак ће радити са подразумеваним самоговором, што није увек од помоћи“, упозорава др Андерсон. Негативне инструкције („Не прилази огради“ или „Немој да смањујеш угао“) су посебно самопогубне, јер је оно што желиш да избегнеш већ у твојој глави. „Ако себи кажете: 'Немој да мислиш на ружичастог слона', он ће се одмах створити.“

Пробе пре трке такође могу функционисати као врста тренинга свесности, који је повезан са умереним побољшањима пажње, извршне контроле и когнитивне флексибилности.

Баш као што људи који медитирају науче да преусмере пажњу на свој дах, возачи Формуле 1 вежбају остајући фокусирани на све аспекте своје вожње, „и чим им пажња одступи, они је повлаче назад“, објашњава Данијел Смилек, професор психологије који води Лабораторију за визуализацију и пажњу на Универзитету Ватерло у Канади.

Будите спремни на изненађења

Трке су „препуне стварима које не можете да контролишете“, напомиње Пјастри. „Било да се ради о перформансама вашег аутомобила, заустављању у боксу, временским приликама, шта други људи раде на стази – прихватање чињенице да не можете да контролишете све те ствари је веома важно.”

Возачи морају да предвиде када ће њихов мозак вероватно да се „избаци“ – да пређе у реактивно, емоционално стање – и да пронађу начине да се супротставе томе, каже др Андерсон.

Ако га други болид исече у кривини, на пример, то може да наљути возача. „У тим тренуцима високог адреналина, у већој сте опасности да направите грешку“, додаје психолог, а да би се брзо вратили на аутопилота, возачи би себи могли да кажу: „Шта би би – то је део трке. Исти савет може да функционише и у свакодневном животу, када се бавите аматерским спортом или вам се догоди током вожње у граду.“

Пребаците фокус без прекида

У 40. или 50. кругу исте стазе, ризик представља губитак пажње. „Лако је почети размишљати о потпуно насумичним стварима“, каже Пјастри.

Неуролошки, чини се да наш мозак жуди за ометањем, наводи др Смилек. „Систем као да је постављен тако да нас спречи да се фокусирамо на задатак дуже време, као функционални механизам који нас спречава да уђемо у колотечину“, објашњава професор. Тренутно скретање пажње са главног задатка на повезани подзадатак може помоћи да се разбије монотонија и омогући нам да дуже задржимо фокус, додаје др Смилек.

Возачи Формуле 1 не посматрају само статично стазу испред себе, већ динамички пребацују пажњу на перформансе својих аутомобила, промену услова на стази и радио комуникацију. На исти начин, током дугог састанка, можете скренути пажњу са особе која говори да бисте средили своје белешке или проценили реакције других учесника.

„Кључно је пронаћи варијабилност унутар задатка који обављате, а затим се фокусирати на различите аспекте тога“, наглашава др Смилек.

Пронађите личну мотивацију и усредсредите се

Возачи попут Пјастрија често описују улазак у стање усредсређености током трке, где могу да задржи пажњу веома дуго и то без напора. „Један од примарних фактора који покрећу ова стања је интринзична мотивација“, наводи др Смилек. „Ако сте суштински мотивисани да урадите задатак, много је већа вероватноћа да ћете моћи да одржите пажњу на њему, а нећете осећати напор током дужег временског периода.“

Ако заиста треба да се фокусирате, могло би помоћи да се запитате: „Шта ја имам од тога?“ Када реновирате гаражу, на пример, размислите о свим могућностима које ћете добити у обновљеном простору. Стања усредсређености и посвећености су и сама по себи поткрепљење, наводи др Смилек. Она нам пружају осећање задовољства, „тако да на неки начин продужавају циклус“.

Усредсређеност се јавља када радите до граница својих вештина, али не притискате толико јако да вам много тога не полази за руком. За Пјастрија, лакше му је да се усредсреди на „уличним стазама“ попут оне у Сингапуру него на мање компликованим, брзим стазама, попут оне у Монци. „Немате толико времена да вас ометају друге ствари.“

Не заборавите да „допуните батерије“

Рад др Андерсона са возачима укључује четири фазе: пре трке, дан трке, преглед и 'допуна енергије'. Он следи сличан план од четири дела када ради са пословним руководиоцима. „Сви само желе да ураде један, два и три“, каже др Андерсон. Кључна фаза 'пуњења' се често занемарује.

Истраживања показују да намерне паузе побољшавају пажњу и учење. Један једноставан разлог је тај што помажу у смањењу стреса. „Стрес негативно утиче на мозак – првенствено на префронтални кортекс, који је укључен у контролу пажње“, објашњава др Смилек.

Иако је за победу од суштинског значаја да будете брзи и да „радите ствари како треба“, истиче Пјастри, али ментални трикови вам дају предност. „Када је много тога на коцки, ако се ствари лоше одвијају, ментална отпорност чини велику разлику у коначном исходу.“