Други живот половне одеће

Иако смо у глобалном социокултурном систему упућени на шире друштвене обрасце, увек постоји могућност за изражавање индивидуалности кроз изградњу сопственог стила одевања. Упркос пролазности и брзим променама, мода се понавља.

Због брзог смењивања модних трендова купљеним производима се брзо смањује и вредност, а уколико познајете и поштујете модна правила, куповином по оваквим радњама можете уштедети.

Уколико желите честе промене и трансформације, облачење у секенд хенду вам то може омогућити са минималним улагањима.

Сваки и нови одевни комад је неко пре вас готово сигурно пробао. Упркос предрасудама, продавнице половне одеће могу бити другачије од досада виђених – са пространим кабинама, осветљене, намирисане, лепо декорисане, привлачне, а дискретне... У њима можете пронаћи јединствене, ванвременске комаде, робне марке које се у нашој земљи званично не увозе, одећу са аутентичном патином и доживети експлозију креативности.

За мало новца можете купити брендиране ствари, неретко и са етикетом. Роба се често смењује, допуњује, цене снижавају, те можете пронаћи квалитетан комад гардеробе по приступачној цени. Уосталом, довољан је изазов што када уђете и не слутите шта можете пронаћи, а по убуђењу или веровању, у свакој секенд хенд радњи постоји драгуљ – неочекивано вредни комад.

Да одећу у секенд хенду углавном не проба објаснила је академска сликарка Сања Мајсторовић и додала да погледа цену истакнуту на излогу и узима то што јој се прво допадне, будући да је конкуренција међу купцима велика.

„Од материјала гледам оно најосновније што су и мене учили, прво на додир, јер је чуло додира најбитније, наравно, што природније материјале. Увек се нађе нешто што је квалитетно, префињено, производ неке познате марке, али наравно има и ствари које су потпуна супротност. Све је на вештини купца да пронађе. Ја успевам да пронађем потпуно нове одевне комаде са етикетом, то је благо које се може пронаћи у таквим радњама и увек ме одушеви у тој ситуацији. По истим ценама у секенд ханд радњама можете да нађете све – од капута до хаљине“, појаснила је Мајсторовићева.

У Србији се феномен секенд хенда јавља са отварањем првих продавница деведесетих година. У последњој деценији и у нашој земљи концепт оваквих радњи се променио. Како свест друштва почиње да се мења, више не постоји одређена циљна група за оваква места. Половна одећа у Србију углавном стиже из европских земаља. Иако је тачан број оваквих радњи у нашој земљи још увек непознаница, приметан је раст овог тржишта.

Све је актуелнија тема еколошка модна индустрија, те велики утицај на феномен пораста куповине половне одеће свакако има буђење свести о штетности производње текстила по животну околину.

Тако је предност коришћења половне робе приметна и са еколошког аспекта. Брза мода доводи до хиперпродукције одеће која завршва на депонијама широм света. Будући да према доступним подацима 85 одсто од укупно произведених 100 милијарди комада гардеробе широм света сваке године буде бачено, отвара се питање шта се догађа са синтетичким материјалима који штете животној средини. Истраживања показују да би се загађење смањило за 24 одсто уколико би се се једном комаду гардеробе употреба продужила за још две године.

Вођена носталгичним осећајем „миленијалаца“ и одрживом потрошњом, све наводи да ће половна одећа значајно утицати на креирање тржишта у наредним годинама. Како је кружна мода једно од решења за ублажавање лошег утицаја модне индустрије на животну средину, будућност може бити усмерена ка проналажењу алтернативних модних решења из друге руке.

Друга рука или друга душа? Свако одећу носи различито, а све више одевних комада доживљава други живот.