Ако желите да заштитите планету, купујте одећу од природних материјала домаћих произвођача

У Србији се годишње прода 80.000 тона одеће, односно 12 килограма по становнику. Годишњи извоз домаће текстилне и кожне индустрије је око 750 милиона евра, Извозимо највише у Италију. Дефицит извоза у односу на увоз је 113 милиона евра.

„Могу с пуним правом и одговорно да кажем да Нови Пазар у сфери џинса, конфекције и обуће, у задњих 40 година озбиљне производње наше, ми смо у целом свету потврђени као квалитетан производ и квалитетне робне марке. Све то докле смо стигли са квалитетом производа нажалост нисмо успели да га адекватно пласирамо“, наводи Тигрин Качар и предузећа „Стиг“ из Новог Пазара.

Ипак, радије него домаћу, 60 одсто потрошача, показују истаживања, купује одећу у продавницама глобалних брендова. Некада је било незамисливо да се било који комад одеће или обуће једноставно распадне, а данас је то уобичајено, чак и када је реч о познатим скупим брендовима.

„Последњих двадесетак година дизајн производа је такав да он управо ктратко траје. Зато и имате толико колекција током године. То се брзо производ, лошег квалитета су материјали и не може дуго да траје. То вам више заправо није гаранција што ћете платити скупо да ће то заиста бити квалитет који ће вам омогућити да ту одећу носите дуго“, наглашава проф. др Маја Радетић са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

Модна индустрија чини око 10 процената укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште и око 20 процената отпадних вода. У Европи се рециклира 15 одсто текстилног отпада, а само један одсто на начин да настане нова одећа.

„Остало се одлаже углавном, нажалост, на депоније и постоји пракс спаљивања текстилног отпада. Пре пар година је била велика афера везана за један британски бренд који је у 2017. години спалио непродату одећу у вредности од 30 милиона фунти“, додаје професорка Радетић. 

Европска Унија је усвојила стратегију за текстил по којој земље чланице имају обавезу да обезбеде одвојено сакупљање текстилног отпада од 2025. године и да се побрину да тај текстил не заврши на депонијама или у спалионицама.

„Европски парламент је у мају усвојио закон који би требало да регулише грин вошинг'', односно лажни зелени маркетинг, тако да више компаније неће моћи само да тврде да је одређени производ еко климатски неутралан, на пример од рециклираних материјала, већ ће за то морати да постоји заиста доказ“, наводи Ивана Јовчић из Центра за унапређење животне средине.

Од 2000. до 2015. удвостручена је производња одеће и текстила за домаћинство, а животни век производа се смањио за трећину.

„Боље је свакако купити одећу која је направљена од природних материјала. Треба дати предност домаћим брендовима с обзиром на то да они ипак мало више воде рачуна о самом квалитету“, додаје Јовчићева. 

Један од начина да смањимо количину текстилног отпада који бацамо је да ту одећу донирамо. Центар за унапређење животне средине направио је мапу организација и институција које прихватају донацију половне одеће.