Да ли ће жене и даље живети дуже од мушкараца – истраживачи изнели нове податке

Жене како показује статистика живе дуже од мушкараца, али глобални преглед података о смртности од 1990. до 2010. указује да се родна разлика у очекиваном животном веку смањује.

Студија је заснована на статистичкој анализи података Уједињених нација, која је груписала 194 земље у „кластере“ сличности на основу мерљивих фактора који утичу на морталитет.

У поређењу са статистиком из деведесетих, сваки кластер нација је показао конзистентан или побољшан очекивани животни век до 2010. Такође је дошло до значајног смањења јаза између мушкараца и жена у морталитету.

У глобалном просеку, жене данас углавном живе око четири или пет година дуже од мушкараца, иако у неким земљама, попут Русије, жене живе скоро десет година дуже од мушкараца.

Непотпуно јасан јаз

Зашто тај јаз постоји, релативно је нејасно, и док је неки од њих вероватно биолошки, постоје и други фактори утицаја који одређују смртност појединца, од којих многи зависе од промена у друштву и окружењу.

Неке нације, попут Јужне Африке, забележиле су огроман пад очекиваног животног века од 1990. до 2010. године, што је била последица фактора као што су епидемија ХИВ/АИДС-а, ебола, маларија, рат или глад.

Ако укупан глобални тренд и даље остане отприлике исти, јаз између полова би се могао још више смањити до 2030. године, предвиђају истраживачи са Универзитета Алкала и Универзитета у Барселони, заједно са стручњацима са Универзитета Оксфорд. Ово важи и за државе са вишим и са нижим приходима.

Ипак, у регионима попут Аустралије, југа Азије, Европе и Северне Америке, истраживачи процењују приметан пад стопе смртности међу старијим особама до 2030. године, иако ће дегенеративне болести и даље бити водећи узрок смрти.

Јапан, Аустралија и неке западноевропске земље ће вероватно бити на врху листе по показатељима дуговечности у годинама које долазе, процењују стручњаци.

У 2010. години, САД су биле међу онима са највишим рангом, али истраживачи предвиђају да ће до 2030. пасти у кластер другог или чак трећег места.

Утицај дрога на статистику морталитета

Смртни случајеви повезани са употребом дрога расту до застрашујућих нивоа у САД, и то подрива будући здравствени напредак нације, преноси портал Science Alert.

Неке процене указују да би до 2029. године САД могле да доживе више од милион смртних случајева због опиоида.

Тренутна предвиђања се заснивају само на десетогодишњим подацима, тако да њихове закључке треба узети са резервом. На пример, у последњих неколико година забележено је претходно повећање очекиваног животног века у многим земљама због ковида 19, са већим утицајем на очекивани животни век мушкараца него жена, али ово може бити само привремено одступање од свеобухватног тренда повећања.

Научник, др Брендон Џен, који није био укључен у студију, рекао је за New Scientist да су резултати „у складу са епидемиолошким трендовима који би указивали на повећање глобалног животног века и сужавање родног јаза током времена“.

Водећи истраживач Дејвид Атанс и његове колеге извели су закључке у бројкама, и предвиђају да ће се код већине нација видети да ће им се трендови дуговечности наставити у будућности.

Аналитичари су утврдили да ће до 2030. године земље Латинске Америке вероватно имати најбоље показатеље морталитета после региона са високим приходима, са посебно значајним добицима у побољшању очекиваног животног века мушкараца.

Ратови и друштвена превирања као фактор пројекција

И у земљама које су се суочиле са болестима, глађу, сукобима и ратовима последњих година, попут оних у Африци и на Блиском истоку, очекује се да ће се и очекивани животни век мушкараца продужити.

Насупрот томе, повећање очекиваног животног века у Еритреји, Етиопији, Мадагаскару, Руанди, Судану, Танзанији и Замбији ће се углавном приметити у женској популацији, како се друштвено-економски и политички услови буду побољшали.

Најлошији исходи предвиђају се у Централноафричкој Републици, Обали Слоноваче, Лесоту и Зимбабвеу. Народи у наведеним земљама су били укључени у ратове и искусиле друштвена, економска и политичка превирања током протекле деценије.

Пројекције нису узеле у обзир евентуалне нове економска, друштвена или политичка дешавања која би могла да наступе у наредним годинама.

Време ће показати колико ће се пројекције заиста испунити, имајући у виду да и климатске промене угрожавају милионе живота у друштвима и са високим и са ниским приходима, односно, са различитим стандардом живота.

Студија је објављена у часопису PLOS ONE.