Мултитаскинг не постоји, пажњу треба стално јачати

Живимо у времену непрестаног ометања пажње. У данашњем дигиталном и брзом свету неретко се осећамо растројено и преплављено информацијама.

Иако тога нисмо свесни, наше нерасположење често произлази из недостатка пажње. С друге стране, изоштрен фокус доприноси осећању задовољства, продуктивности и добрим међуљудским односима.

„Пажња има неке своје особине. Неке од њих су тенацитет, односно могућност да се на нешто фокусирано и да одржавамо то на шта смо фокусирани, а вигилност је могућност да прелазимо са предмета на предмет, са ситуације на ситуацију и остало. И ту имамо имамо занимљиве феномене расејаног научника и расејаног ученика. Расејани научник је онај који је фокусиран на једну ствар, а на све остало не обраћа пажњу, док је расејани ученик обрнуто, значи све га друго занима сем оног на шта треба да обрати пажњу“, каже психијатар и психотерапеут Татјана Влашковић Јовићевић.

Пажња се тренира од најранијих година. Деца је тешко одржавају и имају тенденцију да стално мењају фокус. Боје, звуци, облици – мноштво је стимулуса који лако одвлаче дечју пажњу.

„Добра пажња, квалитетна, дуга, заправо покреће дете да буде и радознало, креативно, покреће различите ствари, једноставно да буде спремно на различите изазове“, наводи клинички психолог Бранка Тишма.

Ни одрасли нису имуни на дистракције. Иако се мултитаскинг у данашње време велича као посебна вештина, доказано је да знатно боље обављамо задатке фокусирани на једну активност.

„То је предрасуда да постоји мултитаскинг. Ми можемо да радимо неколико ствари одједном, али се у сваком тренутку на једну ствар концентришемо, значи да нема могућности да наша пажња иде у два смера“, истиче Татјана Влашковић Јовићевић.

Пажња добро утиче и на друге интелектуалне активности и целокупан развој детета.

„Али треба да му обезбедимо и услове за то. Тако да у простору не треба да буде превише садржаја, превише стимулуса – рецимо паралелно укључени телевизор, мобилни телефон, нека музика, гомила играчака које су врло различите по свом начину коришћења“, објашњава Бранка Тишма.

Учење деце вештинама које подразумевају усредсређеност, доприноси њиховој самосвести и самоконтроли, а на то ће се током живота надовезати и друге емоционалне и социјалне вештине.