Што сте бољи у математици, то вам више новца треба да бисте били задовољни

Свима су нам наставници математике у основној школи говорили да ће нам математика бити веома важна када одрастемо. Можда као деца у то нисмо веровали, али многа истраживања показују да су наставници били у праву.

Др Пар Бјелкебринг професор психологије на Универзитету у Гетеборгу и проф. др Елен Питерс, директорка Центра за истраживање Универзитета у Орегону, баве се истраживањем начина доношења одлука и како то утиче на осећај благостања и среће. У студији коју су заједно објавили, дошли су до закључка да генерално, људи који су бољи у математици зарађују више новца и задовољнији су својим животом од људи који нису толико талентовани за математику.

Али изгледа да је бити добар у математици мач са две оштрице. Иако су људи са знањем математике веома задовољни када имају висока примања, они су, у поређењу са онима који нису тако добри у математици, незадовољнији када не зарађују много новца.

Многи истраживачи указују да више новца повећава задовољство животом и срећу, али до одређене тачке. Истраживање Бјелкебринга и Питерсове донекле коригује ову тезу и показује да је задовољство које произилази из прихода у великој мери повезано са тим колико је особа добра у математици.

Тест из математике и осећања среће

Психолози су истражили однос између математичких способности, прихода и задовољства животом, користећи анкету у којој је учествовало 5.748 насумично изабраних Американаца.

Студија је укључивала два питања и један тест релевантан за циљ истраживања. Једно питање постављено учесницима било је о висини годишњег прихода њиховог домаћинства. У другом, испитаници су замољени да оцене степен задовољства својим животом на скали од нуле до 10.

Поред тога, испитаници су решавали осам математичких задатака који су се разликовали по тежини како би се добио увид у њихове математичке способности.

На пример, једно од умерено тешких питања било је: „Џери је добио 15. највишу и 15. најнижу оцену у разреду. Колико ученика има у разреду?” Тачан одговор је 29 ученика.

Затим су добијени резултати комбиновани како би се утврдило постојање корелације.

Пошто су математичке вештине и приход обично везани и за ниво образовања, истраживачи су као контролне варијабле у обзир узели и то, као и ниво вербалне интелигенције, особине личности и друге демографске податке.

Корелација математичких вештина са приходом и задовољством

У просеку, што је особа била боља у математици, то је више новца зарађивала. За сваки додатни тачан одговор на математичком тесту од осам питања, људи су пријавили у просеку 4.062 долара више годишњег прихода.

Ако су две особе са истим нивоом образовања, од којих једна није тачно одговорила ни на једно питање из математике, а друга тачно на сва, истраживање је показало да ће особа која је тачно одговорила на сва питања зарађивати око 30.000 долара више сваке године.

Такође, испоставило се да су људи који су бољи у математици у просеку задовољнији својим животом од оних са нижим математичким способностима. Овај налаз се слаже са многим другим истраживањима и сугерише да приход утиче на задовољство животом.

Међутим, претходна истраживања су показала да однос између прихода и задовољства није тако једноставан као „више новца значи већа срећа“. Испоставило се да колико је особа задовољна својим приходима често зависи од тога како се осећа у поређењу са приходима других људи.

Друга истраживања су такође показала да људи који су бољи у математици имају тенденцију да праве више нумеричких поређења уопште од оних који су лошији у математици. Ово је навело истраживачки тим да посумња да би људи са знањем математике такође више упоређивали приходе. Изгледа да су резултати то потврдили.

Једноставно речено, што је човек био бољи у математици, више му је стало до тога колико новца зарађује. Људи који су бољи у математици имали су највеће задовољство животом када су имали висока примања. Али задовољство због висине прихода иде у оба смера. Ови људи су такође имали најниже задовољство животом када су имали нижа примања. Међу људима који нису тако добри у математици, приходи нису били ни приближно толико повезани са задовољством. Дакле, исти приход је различито вреднован у зависности од математичких вештина особе.

Новац некима ипак купује срећу

Често цитирана чињеница – поткријепљена истраживањем – каже да када особа једном заради око 95.000 долара годишње, зарада више новца не повећава драматично задовољство. Овај концепт се назива засићење прихода. Истраживање Бјелкебринга и Питерсове ипак доводи у питање ту општу тезу.

Занимљиво је да људи који су најбољи у математици изгледа да не показују засићеност приходима. Били су све задовољнији што је приход био већи, а чинило се да није постојала горња граница. Ово није важило за људе који нису били толико талентовани за математику. Група са најмање знања из математике показала је задовољство приходима већ на прагу од око 50.000 долара. Након тога, зарада више новца није направила никакву разлику.

За неке се чини да новац купује срећу. Међутим, потребна су додатна истраживања како би се заиста разумела ова корелација, али истраживачи претпостављају да је то зато што математички оријентисани умови стално упоређују бројеве – укључујући и приходе – да би разумели свет. Што, како се испоставило, и није увек сјајна ствар.

Поређења ради, они који су лошији у математици црпу животно задовољство и из других извора, а не само из прихода. Тако да, саветују истраживачи, ако сте назадовољни својим приходима, можда ако погледате даље од бројки, то ће вам донети више животног задовољства.