Настао у Мексику, а у Италији доживео вид маније – падел

Падел – нешто попут млађег брата тениса, сличан али лакши, у Италији је постао толико популаран да је тешко наћи слободан терен и по неколико седмица.

Можда зато што Италијане подсећа на нека лепша времена када су на плажи играли бадминтон, или зато што нема познате личности која га не игра, падел је свакако једноставније научити од тениса, терен је краћи, рекет лакши за игру, а и игра се у паровима што ставља акценат на дружење.

Игра настала у Мексику проширила се прво на Јужну Америку а затим и на Европу.

„Падел се допада многима јер је лак спорт, укључује све, није битно колико година имате и какав је ваш социјални статус. Спорт који је забаван, тренира и мозак, играчи морају да буду синхронизовани, спорт који ствара пријатељства. Шпанија, Аргентина и Бразил су земље где се највише игра падел, а сада је дошао и код нас. Ми смо организовали овај ‘Падел експо’ по први пут у Италији, који је привукао много људи из иностранства. Дошло је више од 15.000 људи да се упозна са тим спортом. Играју га и бивши фудбалери као и тенисери”, истиче Луиђи Спера, генерални директор „Падел експоа” Милано.

„Ја сам први пут играо падел кад сам имао 15 година у Шпанији, много ми се допада, његова популарност расте, и мислим да ће за неколико година постати јако популаран у целом свету”, испричао је тенисер Енди Мари.

Бројеви који показују колико је падел постао популаран у Италији су запањујући. Само 2021. дошло је до повећања захтева за овом игром од 120 одсто, отворен је велики број нових терена и клубова у којима је могуће играти га у читавој Италији, иако води регион Лацио, затим Ломбардија и Сицилија.

Пре само четири године у овој земљи је било само 500 терена за ову игру.

„Сада већ можемо да кажемо да ово више није тренд и да је падел потпуно освојио наше животе. Италија је након Шпаније земља у којој се највише игра падел, интересовање је порасло осмоструко у последње три године, имамо више од 7.000 терена у Италији, 2.500 клубова и преко милион људи који га играју, тако да смо одлучили да направимо овај велики међународни догађај. Терен је 20 са 10, као мини тениски терен а забављате се као да играте бадминтон на плажи, па и ко није баш добар у спорту забавно му је – и то је та победничка формула. Људи резервишу терен унапред јер хоће да играју и тешко је наћи слободан термин. Ми смо овде имали и такмичење људи у инвалидским колицима, играју са људима који немају инвалидитет и то се зове падел миксто. Падел окупља и људе који се не познају, игра се у четворо а 50 одсто су жене. Освојили смо и бронзану медаљу на међународном такмичењу", прича Марко Одино у име организатора „Падел експоа”.

„На такмичењу у Дубаију је било сјајно, освојили смо бронзану медаљу, као и у Катару пре тога, ми девојке смо све боље али су боље од нас играчице Шпаније и Аргентине, јер се код њих много дуже игра. Ја цео живот играм тенис тако да је прелаз на падел био лак и чим сам одиграла једном заљубила сам се у овај спорт као и сви који почну да га играју", каже Емили Стелато, која је освојила бронзану медаљу.

Данас 70.000 људи редовно игра падел, а број оних који се повремено баве овим спортом је премашио милион, те се сматра да ће – ако његова популарност настави да расте овим ритмом – 2027. године бити око 25.000 терена.

У Италију га је деведесетих година донео Аргентинац Мартин Калвело отворивши два клуба у близини Вићенце, и не сањајући да ће скоро тридесет година касније овај спорт за свакога изненада постати толико популаран да се већ говори о паделманији.