Од Елвиса и Металике до Месеца – где закон повлачи границу при избору имена

Име бирамо за цео живот, а родитељи у потрази за оригиналношћу понекад оду и корак даље – па се међу изборима нађу Елвис, Металика, Принцеза или Месец. Ипак, родитељска слобода није неограничена: када матичар може да каже „не“ и ко на крају одлучује како дете сме да се зове?

Nomen est omen – име је знамење!

Чини се да је родитељима често важно да то знамење буде и оригинално. Док су нека имена деценијама на врху листе најпопуларнијих, све је више у моди носити име које се не може чути баш на сваком кораку. А шта када жеља за оригиналношћу ипак оде предалеко?

Име је, по закону, родитељски избор и већина ће се одлучити за оно које им нешто значи – породичну успомену, традицију, омиљени лик или неко које им лепо звучи.

Они који су желели да њихово дете буде баш посебно – давали су деци имена Елвис, Металика, Принцеза… Иако је избор имена слободан, та слобода има границе и њих одређује – Породични закон.

„Закон не наводи изричита имена, али говори о томе која су имена непожељна. То су имена која вређају јавни морал, која су супротна ставовима средине, које могу да утичу на неке националне мањине у негативном контексту, да неко може да им се руга после… Тако да, општински орган управе доноси одлуку о томе“, објашњава адвокат Срђан Арбутина.

Родитељ бира, матичар одобрава, а ми то име касније носимо целог живота. Ако матичар процени да име није у складу са законом, може да одбије да га упише у матичну књигу рођених.

„Једном нам је дошао тата и инсистирао да се дете зове Месец. Ја затечено, 'па како Месец? Дајте неко прикладније име'.. Не, и не.. И ништа, у консултацији са шефовицом одлучимо да му дозволимо. Кад ево њега после месец дана сам дошао да моли да променимо име, кад је видео да се прешао“, сећа се једног случаја матичарка Гордана Зорић.

Кад родитељи, ипак, инсистирају на имену које није у складу с правилима, матичар прослеђује предмет надлежном органу старатељства, који доноси коначну одлуку.

„По закону, ми имамо право да не упишемо. Онда родитељи често дигну прашину, па пишу пријаву општинској управи. Али ми истрајавамо скоро увек у тој нашој намери“, додаје Зорићева.

Ако се машти и превише да на вољу – проблем ипак може бити решен. Дете, већ са 15 година, може да поднесе захтев општинској управи за промену имена, под условом да се тиме не избегава извршење неке правне обавезе.