Маскови и Безосови свемирски дата-центри могли би да буду катастрофални по планету

Технолошке компаније су заједно предложиле милионе „орбиталних дата центара“ и већ раде на њиховој реализацији, за шта је потребно одобрење америчке Федералне комисије за комуникације.

Један од главних проблема је то што загађење настало сагоревањем ракета и сателита приликом повратка у атмосферу, према досадашњим сазнањима, забрињавајуће брзо расте у стратосфери. Летелице и објекти у атмосфери ослобађају чађ, ретке метале, оксиде алуминијума и друге загађујуће материје чији дугорочни ефекти још нису познати.

Неки научници страхују да би ово загађење могло да оштети озонски омотач, повећа изложеност људи ултраљубичастом зрачењу и додатно дестабилизује климу током актуелне климатске кризе. Поред тога, честице би могле поново да падну на Земљу, док би милиони сателита постали значајан извор светлосног загађења.

Петиција позива на обуставу издавања нових дозвола за пројекте свемирских дата центара, уз образложење да предложени планови „крше савезни закон“.

„Компаније које развијају орбиталне дата центре описују своје планове као цивилизацијски револуционарне, али истовремено одбијају било какву озбиљну анализу њихових последица по животну средину, науку, економију и друге јавне интересе“, наводе научници.

Документ су поднеле непрофитне организације Public Employees for Environmental Responsibility (PEER), Earthjustice и DarkSky International, која се бави заштитом ноћног неба од светлосног загађења.

Неколико бивших америчких државних званичника задужених за свемирске програме изјавило је за Гардијан да сумњају да су орбитални дата-центри уопште технички изводљиви. Ипак, упозоравају да би лансирање милиона нових сателита представљало озбиљан ризик по животну средину.

„Ови системи садрже велики број сложених материјала. Чак и ако сагоре приликом повратка у атмосферу, не желите да атмосферу пунимо њиховим остацима, баш као што не бисмо желели додатно загађење из индустријских димњака“, рекао је Стив Волц, бивши директор сателитске службе Националне управе за океане и атмосферу (НОАА), који је током администрације Доналда Трампа најпре суспендован, а затим отпуштен.

Суочене са снажним отпором јавности према изградњи великих дата-центара на Земљи, технолошке компаније су прошле године почеле да промовишу идеју њиховог премештања у свемир. Неке су већ поднеле захтеве за неопходне дозволе.

Број активних сателита у орбити порастао је са око 1.400 у 2015. години на приближно 15.000 данас. Очекује се да ће у наредној деценији тај број достићи чак 100.000, не рачунајући сателите намењене орбиталним дата центрима. Тренутно највећи део загађења потиче од сателитских мрежа „Старлинк“ компаније „Спејс-Икс“ и „Амазоновог“ пројекта „Пројекат Кујпер“, које заједно броје око 10.000 сателита за широкопојасни интернет.

Свемирске летелице стварају загађење и приликом полетања и приликом повратка. Лансирања ослобађају чађ, азотне оксиде, угљен-моноксид, оксиде алуминијума, хлорне гасове, а током боравка у орбити забележено је и ослобађање живе. Када се сателити после пет до 15 година повуку из употребе, током сагоревања испуштају различите метале, уносећи загађење у до сада готово нетакнуте делове стратосфере. Последице овог процеса још увек су слабо истражене.

Научници су тек крајем 2023. године почели да откривају размере проблема, када је током истраживачког лета који је финансирала НОАА утврђено присуство метала у аеросолима сумпорне киселине који чине велики део стратосфере.

Сматра се да ови аеросоли имају кључну улогу у регулисању температуре Земље јер делују као својеврсни „планетарни штит од Сунца“, формирајући високе облаке који одбијају део сунчевог зрачења. Истовремено спречавају да гасови стаклене баште и други загађивачи из нижих слојева атмосфере доспеју до озонског омотача.

Међутим, научници наглашавају да је интеракција између метала које ослобађају свемирске летелице, природно присутних метала и аеросола сумпорне киселине „углавном непозната“, а након доласка администрације Доналда Трампа нова истраживања нису настављена.

У међувремену, еколошке организације упозоравају да су биљке и животиње зависне од природне таме, док светлосно загађење доприноси опадању популације свитаца и других инсеката.

„Ови пројекти могли би трајно да промене ноћно небо какво познајемо“, рекао је Раскин Хартли, извршни директор организације „DarkSky International”.

Кол Донован, бивши стручњак НОАА за свемирску политику, који сада ради у организацији “Stand Up for Science”, указао је да би свемирски дата центри захтевали огромне количине ретких метала и других ресурса који су већ сада ограничени, што би створило нове еколошке проблеме и на Земљи.

Нагли пораст броја сателита отвара бројна правна и еколошка питања. У петицији се наводи да амерички Конгрес обавезује FCC да процени да ли је сваки захтев за управљање сателитима у складу са јавним интересом.

Организације такође сматрају да се на ове пројекте односи Национални закон о заштити животне средине (NEPA), који захтева да федералне агенције процене еколошке последице предложених пројеката. Тај закон омогућио би процену утицаја, разматрање алтернатива, мера ублажавања последица и транспарентно представљање ризика јавности.

Међу компанијама које су већ затражиле дозволе налази се и “Cowboy Space Corporation”, коју је основао милијардер и један од извршних директора компаније “Robinhood”, са амбицијом да „изгради америчку електроенергетску мрежу у свемиру“. Компанија планира мрежу од 20.000 сателита, а прво лансирање предвиђено је за 2028. годину.

Такође се наводи да „Спејс-Икс“ у свом захтеву тврди да ће његови орбитални дата-центри „обезбедити будућност човечанства на више планета“, док се питање заштите животне средине своди на кратку напомену да ће компанија „развити водеће мере за смањење светлосног сјаја сателита“, без додатних објашњења.

Према наводима петиције, захтеви технолошких компанија не садрже озбиљну анализу еколошких последица.