Преминула Доли Партон, кантри звезда, глумица и филантропкиња

Вест о смрти Доли Партон објавио је њен нећак Брајан Сивер на Инстаграму. „Замишљао сам тежину овог тренутка, али је до сада нисам заиста осетио“, рекао је. „То је част, част која је помешана са апсолутним поносом и великом тугом.“

Ауторка песама I Will Always Love You, Jolene и 9 to 5 уложила је и милионе долара у описмењавање деце, развој вакцине против ковида 19 и друге хуманитарне пројекте.

Толико је била надарена да је две од највећих песама 20. века – Jolene и I Will Always Love You – написала у једном дану. Њено стваралаштво одликовали су живописно приповедање, изузетан осећај за емоције и снажне мелодије, које је изводила својим продорним и јасним гласом.

У каталогу који је на крају обухватио стотине песама, остварила је рекордних 25 синглова на првом месту америчке кантри листе, док се 47 њених албума нашло међу првих десет на кантри листама. Успела је да се пробије и на поп-листе песмом 9 to 5, која је 1980. године стигла до првог места у САД.

Музичку каријеру успешно је ускладила са запаженим глумачким радом, а за своје улоге два пута је номинована за Златни глобус. Њен програм за подстицање писмености „Imagination Library“ донирао је деци више од 150 милиона књига.

Све то радила је са препознатљивим стилом, гламуром украшеним штрасом и високим фризурама. Њена чувена опаска о сопственом изгледу – „Потребно је много новца да би се изгледало овако јефтино“ – постала је један од најчешће цитираних примера њене духовитости.

Партонова је рођена у сиромаштву, у једнособној брвнари у Тенесију. Била је четврто дете мајке која је до 35. године родила дванаесторо деце и оца који је радио као фармер и грађевински радник. Једна од њених најомиљенијих песама, Coat of Many Colours, говорила је о томе како јој је мајка правила одећу од разнобојних комада тканине. Њена прва гитара била је импровизована од мандолине на коју су постављене жице за бас-гитару.

Прву праву гитару добила је са осам година од ујака. Од певања у цркви стигла је до наступа на локалној телевизији са десет година, а прву плочу снимила је са 13. Исте године наступила је у „Гранд Оле Оприју“, концертној дворани у Нешвилу која представља једно од средишта кантри музике, а њен наступ најавио је Џони Кеш.

„Увек сам веровала да ће све ићи добро и сањала сам о томе још пре него што сам кренула у средњу школу“, рекла је касније. „Увек сам желела да будем звезда. То ми је једноставно деловало природно.“

Након што је 1964. године завршила средњу школу, преселила се у Нешвил и каријеру започела као ауторка песама, а не као извођачица. Наредне године потписала је уговор као певачица и у почетку су покушали да је представе као поп извођачицу, али без успеха. Када јој је омогућено да се окрене кантри музици, остварила је два узастопна хита и објавила дебитантски албум Hello, I’m Dolly.

Године 1966. удала се за Карла Дина. Њихов брак трајао је све до њене смрти, а пар је 2016. године, поводом 50 година заједничког живота, обновио брачне завете.

Преломни тренутак у каријери десио се 1967. када се придружила популарном телевизијском шоу Портера Вагонера. Њихов дует постао је омиљен широм Америке, а Доли је потписала уговор са кућом RCA Records. Ипак, њена амбиција и таленат убрзо су превазишли улогу партнерке. Растанак је био тежак, али је изнедрио једну од најлепших балада свих времена.

Краљица кантрија и ауторка бесмртних хитова

Песму I Will Always Love You написала је 1974. као опроштај од Портера Вагонера. „Села сам и рекла му: 'Портеру, написала сам нешто што мислим да треба да чујеш'. Почела сам да певам, а он је почео да плаче", испричала је Доли годинама касније.

Та песма, коју ће деценијама касније прославити Витни Хјустон у филму Телохранитељ, постала је симбол њене ауторске снаге и пословне проницљивости.

Када је Елвис Присли изразио жељу да је сними, Доли је одбила, јер је његов менаџер тражио да се одрекне половине ауторских права. „Одмах чим сам могла, основала сам сопствену издавачку кућу. Мислим да је важно, ако можете, да све своје држите близу куће, где можете да контролишете шта се са тим дешава", објаснила је. Та одлука донела јој је милионе.

Њена соло каријера експлодирала је седамдесетих година. Песме попут Joshua, Jolene и Coat of Many Colors – аутобиографска прича о детињству и сиромаштву – постале су кантри класици.

Удружење за кантри музику (CMA) прогласило ју је за најбољу певачицу 1975. и 1976. године. Ускоро је прешла границе жанра, освојивши поп публику хитом Here You Come Again и освојивши Греми награду 1978. Исте године, CMA ју је прогласила за Забављача године.

Филмски деби у комедији Од девет до пет (1980) уз Џејн Фонду и Лили Томлин донео јој је статус холивудске звезде. Насловна нумера, коју је сама написала, постала је химна радничке класе и донела јој номинацију за Оскара. Уследиле су улоге у филмовима Челичне магнолије и Најбоља мала јавна кућа у Тексасу.

Више од музике: Доливуд и филантропско наслеђе

Иако је постала светска звезда, Доли Партон никада није заборавила своје корене. Године 1986. уложила је значајна средства у отварање тематског парка „Доливуд" у близини свог родног места. Њена мотивација била је јасна: „Одувек сам мислила да ако успем у ономе што сам наумила, желим да се вратим у свој део земље и урадим нешто велико, нешто што ће донети много послова у ову област". Данас „Доливуд" посећују милиони људи годишње и представља стуб локалне економије.

Њено филантропско наслеђе је једнако импресивно као и њена музичка каријера. Кроз своју фондацију покренула је 1995. године програм "Imagination Library" (Библиотека маште), инспирисан чињеницом да њен отац није знао да чита.

Програм, који деци од рођења до пете године поклања по једну књигу месечно, до данас је дистрибуирао преко 250 милиона књига широм света. „Деца ме зову 'Госпа Књига'. Мисле да им лично доносим књиге у поштанско сандуче", рекла је једном приликом.

Током пандемије ковида 19, донирала је милион долара медицинском центру Универзитета Вандербилт, што је помогло у развоју вакцине Модерна. Њена великодушност није познавала границе.

Живот саткан од награда и приватности

Списак њених награда је запањујући. Освојила је 11 Греми награда из 54 номинације, укључујући и ону за животно дело. Примљена је у Дворану славних кантри музике, Дворану славних композитора, па чак и у Рокенрол дворану славних 2022. године, част коју је у почетку скромно хтела да одбије.

Добитница је Националне медаље за уметност и признања Кенеди центра, највиших државних почасти за допринос култури. Са 25 песама на првом месту Билбордове кантри листе, држи рекорд као најуспешнија жена у историји жанра.

Упркос огромној слави, свој приватни живот је чувала далеко од очију јавности. Њен супруг Карл Дин, власник фирме за асфалтирање, ретко се појављивао са њом. „Мој муж није неко ко жели да буде изложен. Веома је приватан и ја сам то увек поштовала", говорила је Доли.

Иако нису имали деце, сматрала је да је то део Божјег плана. „Мислим да је Његов план био да немам децу, како би свачија деца могла да буду моја. И сада јесу".

Била је кума поп звезди Мајли Сајрус. Њен имиџ – платинаста коса, наглашене облине и шљокице – био је део њеног бренда, а на шале о „глупим плавушама" одговарала је са духом: „Не вређају ме вицеви о глупим плавушама, јер знам да нисам глупа. А знам и да нисам плавуша".

Доли Партон је до последњих дана остала активна, радећи на бродвејском мјузиклу о свом животу Hello, I'm Dolly и планирајући отварање музеја у Нешвилу. Оставила је за собом ризницу од преко 3.000 написаних песама и наслеђе које превазилази музику.

Била је симбол отпорности, аутентичности и доброте – девојчица из планина која је освојила свет, али никада није заборавила одакле је потекла.