Вуди Ален за РТС: Не верујте када кажу да сте бриљантни, не будите тужни када кажу да сте грозни

Једног од најзначајнијих светских редитеља Вудија Алена, Венецијански филмски фестивал дочекао је уз овације, али и протесте. Његов 50. филм „Удар среће“, снимљен на француском, оцењен је најбољим у последње време. С друге стране, активисти су осудили Аленов долазак на фестивал због контроверзи у вези са његовим приватним животом.

Како се носите са веома контроверзном перцепцијом у јавности, а у исто време остајете доследни својој уметничкој визији?

– Морате мислити само на посао. Не читајте о себи. Не верујте када вам кажу да сте бриљантни, немојте да се растужите када вам кажу да сте грозни, о томе не би требало ништа да знате. Снимите филм, па када завршите радите оно што радите у животу, уживајте, идите у биоскоп, гледајте спорт, играјте се с децом, свирајте џез, па онда направите следећи филм.

Али не гледајте колико је филм зарадио, шта су критичари о њему рекли, шта вам пријатељи кажу, заборавите све то, само радите. На тај начин никадa нећете бити у спорној ситуацији нити се двоумити о критикама.

Многи ваши филмови представљају сложене ликове и истражују теме као што су љубав, везе и морал. Колико су ваше лично искуство и поглед на свет утицали на ваше приповедање?

– Имао сам врло срећан живот, двоје родитеља који су ме волели, и све жене које сам волео биле су фине и од њих сам много научио. Оне су дале велики допринос. Женио сам се три пута. Имам дивну жену, за који месец биће нам двадесет пета годишњица. Веома сам лепо живео и нисам имао проблема са сарадницима, никад се нисам свађао с глумцима, продуцентима, јер нисам морао, то су увек били фини људи.

Ако нешто пође наопако у филму, не смета ми то. Ако ми се нешто деси у животу што је непријатно – такав је живот, има пријатних и непријатних ствари. Носиш се с тим. Мој живот као такав – имао сам среће, доброг сам здравља. За који месец пуним 88, у болници никад нисам био. Уопште, оптимистично гледам на живот и радим.

Истраживали сте широк дијапазон жанрова и тема у вашој богатој каријери. Шта вас надахњује да и даље стварате нова дела?

– Ово ми је педесети филм, почео сам 1965. Имао сам идеје за које мислим да су комичне, романтичне или злокобне, и на годину дана снимио бих филм јер нисам знао шта бих друго радио. Записивао сам идеје, а људи су били вољни да их финансирају, па смо их претварали у филмове. Током година их је волело довољно људи, па сам могао да наставим да снимам и даље. За мене је то био посао, не досадан посао као што је рад у фабрици, већ сам на то гледао као на професију.

Уживам у послу и свом систему рада који допирноси продуктивности. Имао сам око себе исте људе, исте продуценте, камермане, сви су били исти, па је било прилично лако.