Куварска звезда Рудолф ван Вин воли кајмак и пријатељима прави Васину торту

Гледаоцима широм света отркива како да компликована јела припреме на једноставан начин. Покушали смо да откријемо тајни састојак тог успеха Рудолфа ван Вина.

Добар дан, хвала Вам што говорите за РТС. На почетку нам реците, у Вашим емисијама се трудите да поједноставите кување и делите своје знање и искуство на један шармантан начин. Колико је то тешко?

– Али то је потпуно природно. То је начин на који ја то радим. И оно што ја сваког дана све више схватам јесте да мој производ није само храна, оброк, књига кувар или шоу, већ стварање самопоуздања публици – теби, вама и да вам покажем да када дођете кући себи кажете – ја могу ово.

Рекли сте да је кување попут музике и љубави, направљено за све. Али ја не бих рекла да је тако, мени је прилично тешко. У чему је тајна лаке припреме?

– То је вам као кад плешете. Имате рецепте и понекада вас инспиришу када их прочитате и кажете, океј, хајде да напавимо ово. Али без обзира на исти рецепт, јело испадне другачије када правиш ти, или ја или ви. И то није на крају крајева важно.

Када плешете или када бисмо сада ми сада заплесали и бројали кораке, то није забавно. Треба да слушамо музику и крећемо се. Идемо својим током. И тако је са кувањем. Исецкате лук, пржите, омиришете и пратите осећај. Ако морате да читате рецепт изнова и изнова, то је стресно. И то тера људе.

Ја не волим мистификацију куварског света. Када људи кажу кувари су попут звезда, увек на то одговорим – ја не верујем у то, ја мислим да су кувари заправо помагачи, а да су сви људи кувари и могу да буду.

Људи у Србији Ваш рад прате и уче само путем екрана. Ових дана, на Фестивалу ће поједини моћи и уживо да испрате Ваше трикове. Шта сте им спремили, шта морају да пробају овог лета?

– Издвајам стејк тартар или филе американ, али не онај који се прави од меса и говедине. Мој се прави од шаргарепе. И сада ћу вам показати.

Једна шаргарепа је довољна, испечете је, као што сам ја сада урадио овде, на 220 степени, изгледа лепо и помало браонкасто. Када се охлади ја ћу третирати моју шаргарепу као да је парче говедине. И направићу стејк тартар или филе американ са сенфом, кечапом, луком, љутом папричицом и мирисаће као стејк тартар.

Може се послужити као сендвич или као стартер, веганско је, вегетирјанско и веома лагано за јело. И то са шаргарепом као главном звездом.

После овог дугог дана у Србији, да ли имате времена да уживате у српској храни? Раније сте пробали нека јела, које вам је омиљено?

– Кајмак је моје највеће изненађење. Заиста је јако специфичан и не можете га пронаћи у некој другој европској земљи. И јако волим Васину торту. Пре свега зато што није тако тешка, а свечана је, софистицирана, јако лепо доноси укус ораха. Није тешка да се направи.

И Ви сте је направили?

– Много пута, моја је омиљена посластица и постала је омиљена многим мојим пријатељима. Зовемо је српска торта и испричао сам им причу о Васи и целој историји торте, и јако им се допало.

Имате времена да спремате храну са пријатељима и породицом?

– Да, омиљен нам је недељни ручак. Моји пријатељи дођу у недељу и волимо ручак више него вечеру.

Рекли сте да не једете пуно и не једете касно. Да је ручак главни оброк. Откријте нам један брзи рецепт.

– Оно што ја покушавам то је да имам један главни оброк и то би био ручак. Код других људи то је најчешће вечера, али се трудим да увече поједем само мали сендвич или салату. Јер треба времена да се свари храна. Међутим, када радите то је готово немогуће. Морате да радите целог дана и углавном људи немају времена за ручак. Ретки су они, попут Италијана, Шпанаца, Француза, који имају и два сата паузе за ручак и то је другачија култура и то је оно што волим. У тој ситуацији нема везе који је рецепт у питању.

Који је Ваш омиљени ручак?

– Имати нешто другачије сваког дана. Поврће ставити у први план. Месо прави укус и на пример, када правим болоњезе сос за шпагети, користим искључиво 15 грама меса по особи, што, признаћете, није много. Али ја кориситм много више поврћа. И оно што посебно волим и сада ћу вам дати кратак рецепт је мој болоњезе бјанко, беле болоњезе.

Бели лук, млевено јунеће месо или млевена пилетина, целер и коначно исецкати маскарпоне, додати мало белог вина, неки крем, мало зачина, оставити да се крчка десетак минута и имате прелепи паста сос. Изгледа бело, кремасто је због маскарпонеа, поврће и целер направе суштину, а месо му само да екстра укус, али није превише меснато. Преукусно је!