Зомби-интернет преузима мрежу – интернет све мање припада људима, а све више аутоматизованим системима

Некада сматрана теоријом завере, идеја да велики део интернет садржаја не стварају стварни људи све више добија упориште у стварности. Уместо мреже коју насељавају лажни налози и координисане активности тајанствених организација, појављује се такозвани зомби-интернет – простор у којем аутоматизовани системи обављају задатке у име својих корисника.

Такав интернет није ни потпуно мртав ни потпуно жив. Он мења начин на који функционише веб, али и односе у стварном свету који све више зависе од дигиталних платформи.

Ботови преузели примат над људима

Теорија о мртвом интернету настала је из претпоставке да је велики део онлајн комуникације лажан и да интеракције које сматрамо стварним заправо организују компаније и друге структуре како би утицале на кориснике и продавале им производе.

Међутим, развој технологије постепено је приближио ту идеју стварности. Компанија за интернет инфраструктуру „Клаудфлер“ (Cloudflare) саопштила је у јуну да је, први пут у историји интернета, саобраћај који генеришу ботови премашио онај који стварају људи.

„То се догодило брже него што сам предвидео“, рекао је извршни директор компаније Метју Принс, објашњавајући да је првобитно очекивао да ће се то догодити крајем 2027, а затим почетком те године. Разлог за бржи раст је нагло повећање саобраћаја који генеришу аутономни агенти.

Ипак, нису сви ботови исти. Аутоматизовани системи одавно су део интернета. Претраживачи попут Гугла користе такозване веб-пописиваче (crawlers), који аутоматски претражују сајтове и прикупљају податке како би се они појавили у резултатима претраге.

Промена се не огледа само у броју таквих система већ и у њиховим могућностима. Они више нису само пасивни корисници који прикупљају информације већ активни учесници који могу да обављају задатке.

Такав развој прво је постао видљив кроз ботове који аутоматски објављују садржаје на друштвеним мрежама, а сада се убрзава захваљујући алатима вештачке интелигенције заснованим на аутономним агентима.

Аутономни агенти раде у име корисника

Иако се термини „веб-пописивач“, „бот“ и „агент“ често користе за технички сличне алате, они описују различите начине њихове примене. Извршни директор „Клаудфлера“ Метју Принс чак је оценио да су ти називи синоними, у зависности од тога да ли се њихова употреба посматра као позитивна или негативна.

Једна од најважнијих промена јесте то што аутоматизовани системи више нису доступни само великим технолошким компанијама. Њихове могућности све више користе и обични људи, често несвесни колико се њихових активности на интернету обавља аутоматски.

Последњих месеци компаније „ОпенАИ“ и „Мета“ представиле су такозване личне агенте – системе вештачке интелигенције намењене појединачним корисницима. Они функционишу попут личних асистената који су стално доступни и могу да преузму обављање сложених и дуготрајних задатака.

Испоставља се да је једна од најчешћих активности за које се користе куповина. „Мета“ је у првим пословним резултатима након представљања асистента са вештачком интелигенцијом Мјуз навела да је куповина међу најчешћим начинима његове употребе. Више од четвртине корисника који су куповали уз помоћ тог система у просеку је потрошило више од 200 долара.

То је посебно значајно за „Мету“, чији се пословни модел у највећој мери заснива на оглашавању. Иако се компанија током година представљала као платформа за повезивање људи, извор забаве, заговорник метаверзума и један од водећих актера у развоју вештачке интелигенције, највећи део њених прихода и даље долази од приказивања реклама корисницима.

Зато је истицање могућности куповине уз помоћ вештачке интелигенције пословно значајно. Међутим, када велики број аутономних агената почне да купује производе у име људи, последице би могле да буду много шире.

Интернет се затвара пред аутоматизованим саобраћајем

Промене већ утичу на начин рада интернет платформи. Редит (Reddit), друштвена мрежа која је више од 20 година омогућавала свима да прегледају објаве корисника, најавио је да ће прећи на модел у којем ће за коришћење платформе првенствено бити потребно пријављивање на налог.

Извршни директор компаније Стив Хафман признао је да је реч о великој промени за платформу која се дуго залагала за отворени интернет, али је оценио да је то исправна одлука за њено пословање.

Један од разлога је пад посећености Редита, између осталог због тога што „Гугл“ све више даје предност прегледима резултата претраге генерисаним вештачком интелигенцијом.

Истовремено, објаве корисника Редита представљају драгоцен извор података за компаније које развијају вештачку интелигенцију и користе их за обучавање својих система.

Редит зато настоји да контролише приступ тим подацима и оствари приход од њихове употребе. Компанија може да зарађује и на основу података о корисницима, које користи за циљано оглашавање.

Таква одлука могла би да најави ширу промену на интернету: све већи број сајтова могао би да ограничи приступ садржајима и уведе провере како би утврдио да ли су посетиоци стварни људи.

Међутим, ту настаје нови проблем. Ако и сами људи све више препуштају претраживање интернета аутономним агентима, постаће теже утврдити ко заправо стоји иза активности на мрежи.

Ко купује – човек или машина?

Масовна употреба аутономних агената могла би да промени и тржиште интернет продаје. Ако су компаније до сада могле да утичу на то који ће се производи појављивати на врху резултата претраге, поставља се питање да ли ће на сличан начин моћи да утичу и на препоруке аутономних агената.

Када корисник затражи да му агент пронађе нове ципеле, да ли ће га систем усмерити ка одређеном продавцу? Још већи проблем могао би да настане када аутоматизовани системи почну да траже ретке производе, попут улазница за концерте и друге догађаје.

Индустрија организације догађаја већ се суочила са сличним проблемом. Препродавци користе ботове да купе велики број улазница, а затим их продају по вишим ценама. Због тога су купци принуђени да чекају у дугим виртуелним редовима и пролазе провере којима доказују да су стварне особе.

У таквим случајевима превара је релативно јасна, па организатори настоје да осигурају да улазнице купују стварни људи. Међутим, када аутономни агенти делују као лични купци, граница између легитимне употребе и злоупотребе постаје много нејаснија.

Продавци можда неће знати да ли производ продају човеку или аутоматизованом систему, док потрошачи неће увек моћи да знају зашто им је препоручен одређени производ.

Решење зато неће бити само у дефинисању шта се сматра стварном особом већ и у проналажењу поузданог начина да се утврди ко заиста користи интернет. Такав систем провере могао би додатно да промени начин на који функционише веб, али и однос између корисника, компанија и технологије.