Преминуо Мишо Хрњак, басиста легендарне Азре

Уз Бранимира Џонија Штулића и Бориса Лајнера био је део тројца који је крајем седамдесетих и почетком осамдесетих створио песме које се слушају и више од четири деценије касније.

Хрњак је свирао бас гитару на прва три студијска албума Азре – Азра (1980.), Сунчана страна улице (1981.) и Филигрански плочници (1982.) – као и на легендарном концертном албуму Равно до дна.

Иако је у бенду провео само три и по године, учествовао је у стварању једног од најважнијих поглавља домаће рок музике. Његов бас био је важан део препознатљивог звука Азре, бенда чије су песме спајале рок, панк, реге и Штулићеве текстове о љубави, друштву и свакодневном животу.

Како је постао члан групе Азра?

Хрњаков улазак у Азру догодио се скоро случајно. У својој аутобиографији Срце од злата - приче, али не баш за децу, објављеној 2015. године, описао је како га је Џони Штулић позвао да му помогне јер му је је требао басиста за наступ.

Хрњак је тада већ свирао у неколико бендова и у почетку није био заинтересован, али је ипак са својом гитаром посетио Џонија Штулића. Будући басиста Азре пристао је да помогне групи, док се не пронађе стални басиста. Упознао је и бубњара Бориса Лајнера и тако је настао тројац који је снимио најпознатије ране албуме групе Азра.

На концертима се свирало и више од 50 песама, бенд је често наступао и стално су настајале нове песме.У интервјуу за Телеграф 2023. године Хрњак је открио да су концерти Азре у том раздобљу били јако захтевни.

Групу „Азра“ напустио је када је била на врхунцу популарности

Године 1982. Хрњак и Лајнер морали су на одслужење војног рока. За бенд који је био на врхунцу популарности то је значило прекид дотадашњег начина рада.

Ипак, Хрњак је касније истакао да одлазак из Азре није био само последица одласка у војску, јер је он још пре одласка на одслужење војног рока одлучио да више неће да се бави професионалном музиком.

Ипак, након повратка из војске остао је при одлуци да не настави професионалну каријеру. Сматрао је да је након свирања са Штулићем и Лајнером тешко пронаћи нешто што би га испунило.

Живот након Азре био је потпуно друкчији

Након одласка из бенда Хрњак је годинама живио далеко од светала позорнице. Путовао је Еуропом, променио начин живота, скрасио се у Мађарској, где је живео са породицом. Осамдесетих година прикључио се верској заједници, посвећен породици. Бавио се и израдом намештаја,али музику није заборавио и наставио је да свира акустичну гитару.

Нова сарадња са Борисом Лајнером

После велике паузе, Хрњак се поново повезао са колегом из групе Азра, бубњаром Борисом Лајнером. Заједно су основали бенд "Leiner & Hrnjak" и 2010. године објавили албум „Виша сила“.

Хрњак је 2015. године објавио аутобиографију Срце од злата - приче, али не баш за дјецу, у којој је записао успомене на одрастање, бурне године рок сцене, живот у Азри и све што је се дешавало после одласка из групе Азра.

Књигу је представио у загребачком Vintage Industrial Baru, где је његов бенд одржао концерт, а на позорници се бенду придружио и Даворин Боговић, први певач групе Прљаво казалиште.