Диносаурус веган – откривена нова врста пернатог рептила који се хранио воћем

Нова анализа, објављена у часопису Nature Communications , представља свету нову врсту праисторијске животиње. Фосилни остаци овог створења пронађени су у формацији Хел Крик, геолошком локалитету који се протеже кроз америчке савезне државе Монтану, Северну и Јужну Дакоту, као и Вајоминг. Животиња је живела током периода креде, пре око 66 милиона година, у суптропском екосистему који је делила са познатим предаторима. Због необичног изгледа и места проналаска, истраживачи су овом диносаурусу наденули надимак паклено пиле(Infernogallus jamesi).

Необичан становник древне обале

Ова специфична врста развила је потпуно другачији начин живота у поређењу са својим месождерским прецима. Радило се о малом, двоножном створењу прекривеном перјем, које је тежило око 12 килограма и достизало дужину од један и по метар. Припадао је групи безубих диносауруса са кљуном, познатих као кенагнатиди, унутар шире лозе овирапторосауруса. Његова изузетно добро очувана лобања, која стаје на длан руке, омогућила је научницима да детаљно истраже и коначно потврде његове јединствене прехрамбене навике.

Анатомија прилагођена воћу

Како би дешифровали исхрану овог диносауруса, истраживачи су користили медицинске скенере за реконструкцију мишића вилице. Детаљна анатомска анализа открила је необичан распоред мишића и закривљено непце, што је омогућавало доњој вилици да клизи напред и назад. Кљун је такође имао низ гребена и жлебова који су помагали у дробљењу меке хране попут бобица и плодова. Ове три анатомске карактеристике заједно не постоје ни код једне живе животиње данас, што указује на високу специјализацију врсте.

Научници су приметили запањујућу сличност између механике вилице овог диносауруса и одређених модерних птица. Структура лобање највише подсећа на данашње папагаје који се хране воћем, попут вултуринског папагаја. Овакав апарат за жвакање био је савршено прилагођен за дробљење воћа са тврдом коштицом, омогућавајући животињи да одвоји мекани део од семена. Томас Даџон, истраживач у Краљевском музеју Онтарија (Royal Ontario Museum) навео је да је тим брзо схватио важност овог проналаска за разумевање праисторијског света.

"Откриће показује да су исхране диносауруса вероватно биле далеко разноврсније него што смо раније мислили. Еволуција цветница увела је потпуно нови извор хране који је несумњиво имао последице по животиње које су живеле поред њих. Пре овог проналаска, постојала је одређена мистерија у еволуцији диносауруса и њиховом односу са раним цветницама", објаснио је Даџон.

Еколошка повезаност и еволуција

Откриће овог диносауруса пружа нови увид у еколошку повезаност између праисторијских животиња и цветница (ангиосперме). Ове биљке су почеле да се шире и диверсификују током креде, нудећи потпуно нове изворе хране у виду меснатих плодова. Док су многи биљоједи користили камење у стомаку за млевење хране, ова нова врста је развила способност правог жвакања. Научници верују да су ови рани воћоједи можда играли кључну улогу у распршивању семена великих плодова на веће удаљености.

Комплетни остаци малих диносауруса из овог периода изузетно су ретки у фосилном запису, због чега се овај примерак тренутно чува као драгоценост у канадском музеју. Дејвид Еванс, главни кустос за природну историју у овој институцији, истакао је да чудна лобања открива изненађујуће детаље о еволуцији исхране.

Налази јасно показују да је усвајање кљуна уместо зуба драматично повећало спектар доступне хране за ове животиње. Ова сазнања отварају нова врата за разумевање сложених екосистема који су цветали пре него што је удар астероида заувек променио лице планете.