Спектакуларан призор из свемира – остаци руске ракете претворили се у ватрену лопту

Крис Вилијамс из Насе, који је живео и радио на МСС од новембра 2025. до јула 2026. године, забележио је ове упечатљиве призоре из куполе станице – великог, приближно куполастог простора са низом прозора који су стално усмерени ка нашој планети. Снимке је касније поделио на друштвеној мрежи Икс.

„Баш када смо прелетали изнад западне Африке, угледао сам светао објекат директно испод нас, који је јурио кроз горње слојеве атмосфере“, написао је Вилијамс у објави. „Видео сам како му се траг продужава, а затим распада на мноштво мањих делова“, додао је. „Био је то прави светлосни спектакл!“

Вилијамс је првобитно посматрао Земљу како би угледао руску теретну летелицу „Прогрес 95“, која је касније тог дана успешно допремила неопходне залихе и додатну опрему на МСС. Међутим, уместо ње, приметио је оно за шта је веровао да је „неки комад орбиталног отпада или сателит који се распада приликом уласка у атмосферу“.

Како је касније открио за портал Спејс (Space), Вилијамс је заправо посматрао остатке руске ракете „Сојуз“, која је у свемир понела летелицу „Прогрес 95“. Ракета је претходно полетела са недавно поправљене лансирне рампе космодрома Бајконур у Казахстану.

Убрзо након што је теретна летелица упућена у ниску Земљину орбиту, делови ракете, укључујући заштитни омотач и потисне степене, почели су очекивано да се враћају ка Земљи. Приликом проласка кроз атмосферу распали су се на мање комаде, који су се услед огромног трења у горњим слојевима атмосфере загрејали до екстремних температура и на крају испарили, наводи Спејс.

Веома слична ватрена лопта примећена је изнад Аустралије у августу 2023. године, када је још једна ракета „Сојуз“ поново ушла у атмосферу.

Претходна руска мисија снабдевања, „Прогрес 94“, такође је привукла пажњу јавности раније ове године, када се једна од њених антена није отворила након одвајања од ракете „Сојуз“. То је приморало космонауте, односно руске астронауте, да употребе резервни систем за даљинско управљање како би летелицу спојили са МСС.

Историјски гледано, једине ватрене лопте које су се могле видети на Земљином небу биле су оне настале сагоревањем метеора, који се такође могу распасти у пламену. На то смо недавно подсетили када су овог пролећа изнад Сједињених Америчких Држава уочене ватрене лопте. Један свемирски камен експлодирао је изнад Охаја уз снажан звучни удар, док је други пробио кров куће у Хјустону.

У саопштењу Насе наводи се да је и ватрена лопта коју је Вилијамс посматрао могла бити последица метеорске активности, али да је вероватније да је реч о ракети „Сојуз“.

Међутим, ватрене лопте настале сагоревањем објеката које је направио човек постају све чешћа појава. Број свемирских летелица које круже око Земље драстично је порастао последњих деценија, а правило је једноставно – све што оде у свемир једног дана мора и да се врати.

Већина свемирских летелица и великих комада свемирског отпада сагори на висини од око 80 километара изнад Земљине површине, непосредно испод замишљене границе између Земљине атмосфере и свемира, познате као Карманова линија.

Иако овај процес може да створи визуелно спектакуларне призоре, попут оног који је забележио Вилијамс, научници све више увиђају да би овакве ватрене лопте могле да имају знатно већи утицај на горње слојеве атмосфере него што се раније претпостављало.

Последњих година истраживачи су открили нагли пораст загађења атмосфере металима који настају испаравањем делова свемирских летелица. Иако научници још покушавају да утврде какве последице ова појава може имати, поједини сматрају да би могла да утиче на озонски омотач или чак да промени Земљино магнетно поље.

Поред тога, са повећањем броја свемирских летелица које се враћају на Земљу расте и вероватноћа да ће њихови остаци доспети до површине планете, уместо да у потпуности сагоре приликом поновног уласка у атмосферу.

То се показало у марту 2024. године, када су остаци батеријског пакета тешког три тоне, одбаченог са Међународне свемирске станице, пали на породичну кућу на Флориди.