Фосили тираносауруса показују да је страх и трепет праисторије имао и нежнију страну

Више од једног века након открића првих скелета тираносауруса рекса, научници и даље мењају представу о једном од најпознатијих диносауруса који су икада живели на Земљи.

Како пише Национална географија, нова тумачења фосилних налаза указују на то да тираносаурус није био искључиво усамљени ловац, већ животиња чије су понашање обележавали сукоби са припадницима исте врсте, удварање и, могуће, брига о потомству.

На основу бројности фосила пронађених у стенама старим између 66 и 68 милиона година, палеонтолози процењују да је у једном тренутку на простору данашње Северне Америке живело око 20.000 тираносауруса. Њихово станиште простирало се од данашње јужне Канаде до Тексаса.

Иако су ове животиње биле распрострањене на великој територији, докази о њиховом заједничком кретању и даље су ретки.

Први отисак стопала тираносауруса откривен је у Новом Мексику, а научно описан 1994. године. Тек 2026. године представљен је низ отисака који омогућавају детаљнији увид у начин кретања ових животиња.

Пет трагова пронађених у Северној Дакоти показују да се један тираносаурус кретао брзином од приближно 6,4 километра на час.

Пошто је већина скелета пронађена појединачно, а нема потврђених доказа да су се тираносауруси рекси кретали у крдима, истраживачи претпостављају да су одрасле јединке углавном живеле самостално, слично данашњим великим мачкама.

Борбе у којима су зуби били главно оружје

Одрасли тираносауруси могли су да достигну дужину већу од 12 метара и тежину од девет тона. Њихове снажне чељусти биле су способне да ломе кости, а остаци мишићног ткива и коштаних фрагмената пронађени у фосилизованом измету показују колико су ефикасно могли да раскомадају плен.

Међутим, трагови угриза на костима откривају да су њихове чељусти коришћене и у међусобним обрачунима.

На приближно половини пронађених лобања великих тираносауруса уочене су зарасле повреде настале услед угриза. Положај оштећења указује на то да су се животиње током сукоба често уједале за главу и њушку.

За разлику од снажних чељусти, предњи удови тираносауруса били су изузетно кратки, па су зуби вероватно представљали њихово главно оружје у борбама.

Зарасле ране показују да су многи преживљавали такве окршаје, иако су повреде могле да изазову озбиљне инфекције.

Фосилни налази такође указују на канибализам, односно могућност да су се тираносауруси повремено хранили остацима припадника сопствене врсте.

Да ли су тираносауруси бринули о младунцима?

Иако су гнезда, јаја и остаци тек излеглих тираносауруса изузетно ретки, научници претпостављају да су ове животиње могле да показују одређени степен родитељске бриге.

Таква претпоставка заснива се на поређењу са понашањем данашњих птица и крокодила, најближих живих сродника изумрлих диносауруса.

Многе птице штите своја гнезда и младунце, док крокодили и алигатори могу да брину о потомству годину дана или дуже.

Палеонтолози зато разматрају могућност да су и тираносауруси остајали у близини гнезда, штитећи младунце док не постану довољно снажни да самостално проналазе храну.

Ипак, непосредни фосилни докази који би потврдили такво понашање код тираносауруса рекса још нису пронађени.

Праисторијско удварање – трагови који подсећају на понашање птица

Једно од занимљивијих открића у проучавању друштвеног живота диносауруса односи се на могуће ритуале удварања.

Научници су 2016. године представили налазе из Колорада, где су у стенама старим око 100 милиона година откривена удубљења у земљишту која су направили велики диносауруси сродни тираносаурусу.

Облик и распоред трагова указују на то да су животиње гребале тло, вероватно током удварања потенцијалним партнерима.

Слични трагови пронађени су и у Канади и Јужној Кореји, што указује на могућност да је такво понашање било распрострањено међу различитим врстама теропода, групе којој је припадао и тираносаурус.

Поједине данашње птице такође гребу земљу и праве удубљења налик гнездима како би привукле партнера.

Иако такви трагови још нису откривени у стенама из периода у којем је живео тираносаурус рекс, научници сматрају да је могуће да је и он имао сличне ритуале.

Остаје непознато како су тачно изгледали сусрети мужјака и женки, али истраживања показују да се живот ових предатора није сводио искључиво на потрагу за храном.

Тираносаурус рекс живео је током последњих неколико милиона година креде, све до масовног изумирања диносауруса пре приближно 66 милиона година.

Нова открића постепено мењају његову слику у науци – од усамљеног праисторијског чудовишта до сложене животиње која је, поред лова, имала и друге облике понашања важне за опстанак врсте.