Извештај о стању планете – популације дивљих животиња опале за 73 одсто

Највећи губици популације дивљих врста кичмењака забележени су у Јужној Америци, Африци и деловима Азије и Пацифика. Ипак, половина популација врста укључених у Индекс живота на планети су стабилне или чак у порасту, што показује да се виде резултати апела за заштиту природе.

„Мислим да је изнад свега најважнија порука наде. Биодиверзитет је у бољем стању, идентификовали смо позитивне примере за врсте које се опорављају и за екосистеме“, каже Лорис Палентини из „WWF Адрија”.

Највећи пад популације дивљих врста забележен је у слатководним екосистемима, 85 одсто, затим копненим 69 одсто и морским 59 одсто. И у нашем региону најугроженији је живи свет у рекама.

„Оно што улива наду јесте да постоји четири система трансформације која можемо да изведемо, а то је трансформација система хране, система финансирања и улагања у природу. система природе и такође система енергетике“, наводи Александра Угарковић из Светске организације за заштиту природе.

„Ми имамо те природне ресурсе, имамо ветар, имамо изузетно добар соларни потенцијал, имамо хидропотенцијал који ове године није био какав је уобичајено. Такође имамо потенцијале биомасе, биогаса и геотермалне енергије“, додаје она.

Бројност неких угрожених врста попут тигрова, туне и зелених морских корњача последњих година расте захваљујући мерама заштите.

„Мислим да је људима већ помало доста мрачних и песимистичних порука. У овом извештају се фокусирамо на позитивне примере и на оно што свако може да учини. Ако погледамо наш регион, Европу и Централну Азију, видимо побољшање ситуације“, истиче Данијела Исаиловић из Удружења обновљивих извора енергије.

За обнову здравља планете неопходно је уклонити узроке губитка природе, као што су: сагоревање фосилних горива, претварање природних станишта у пољопривредне површине и финансијски систем који омогућава компанијама да остварују профит уништавањем животне средине.