Шта узрокује поларну светлост и када она може да се види и у јужнијим пределима

Поларна светлост, позната као аурора бореалис на северној хемисфери, настаје када се наелектрисане честице сударе са атомима и молекулима гасова у горњим слојевима Земљине атмосфере.

Иако се често поједностављено каже да те честице долазе непосредно са Сунца, настанак овог феномена знатно је сложенији и укључује деловање Земљиног магнетног поља.

Сунце непрекидно избацује наелектрисане честице у свемир, стварајући ток плазме познат као соларни ветар. Када он стигне до Земље, долази у интеракцију са њеним магнетним пољем, које усмерава кретање честица и штити планету од највећег дела соларног зрачења. Промене у магнетном пољу, укључујући процес познат као магнетна реконекција, могу да ослободе енергију и убрзају електроне ка поларним областима.

Када се ти електрони сударе са атомима и молекулима кисеоника и азота у атмосфери, долази до емисије светлости. Тако настају карактеристичне светлосне завесе које се преливају различитим бојама, најчешће зеленом, црвеном и љубичастом.

Ових дана пажњу астронома привлачи појачана соларна активност и могућност појаве геомагнетне олује категорије Г2. Такве олује могу да прошире област у којој је поларна светлост видљива, па се она, под повољним условима, може појавити и далеко јужније од поларних предела.

Ови догађаји део су 25. соларног циклуса, током којег Сунце пролази кроз периоде појачане активности, обележене ерупцијама и појавом великих група сунчевих пега. Ипак, могућност посматрања поларне светлости зависи од више фактора, међу којима су интензитет геомагнетне олује, облачност и светлосно загађење.

Како посматрати поларну светлост

За посматрање поларне светлости најбоље је изабрати место са тамним небом, далеко од градске расвете. Најповољнији услови обично су у северним деловима Европе, нарочито у Норвешкој, Шведској, Финској и на Исланду.

Током снажнијих геомагнетних олуја, светлост се понекад може видети и у осталим деловима Европе.

Посматрачима се саветује да прате прогнозе свемирског времена и обавештења астрономских служби. Ипак, чак и када су прогнозе повољне, појава поларне светлости није загарантована. За успешно посматрање потребни су ведро небо, слаба светлосона загађеност и довољно снажна геомагнетна активност.

Сезона посматрања у северним крајевима углавном траје од јесени до раног пролећа, када су ноћи дуже. Млад Месец додатно може да помогне јер је небо тада тамније, али облачност и интензитет саме поларне светлости остају пресудни.

Како соларне олује утичу на технологију

Поларна светлост је једна од најупечатљивијих последица активности Сунца, али снажне геомагнетне олује могу да изазову и проблеме у савременој инфраструктури. Оне могу да утичу на рад сателита, навигационих система и радио-веза, а у најтежим случајевима и на електроенергетске мреже.

Због тога научници непрекидно развијају методе за праћење и проучавање ових појава. Један од новијих подухвата је мисија СМАЈЛ (SMILE), заједнички пројекат Европске свемирске агенције и Кинеске академије наука.

Њен циљ је проучавање интеракције соларног ветра са Земљиним магнетним пољем, као и начина на који та интеракција доводи до геомагнетних олуја.

Посматрање поларне светлости из свемира омогућава научницима да прате промене у Земљиној магнетосфери и боље разумеју процесе који се одвијају изнад поларних области.

Посебно су значајна снимања у ултраљубичастом делу спектра, јер омогућавају проучавање појава које људско око не може да уочи.

Поларна светлост и на другим планетама

Поларна светлост није јединствена за Земљу. Сличне појаве забележене су и на другим планетама Сунчевог система, укључујући Јупитер и Сатурн, чија снажна магнетна поља омогућавају сложене интеракције са наелектрисаним честицама.

Астрономи проучавају и могућност постојања сличних појава на планетама изван нашег Сунчевог система. Радио-сигнали повезани са интеракцијом магнетних поља и наелектрисаних честица могли би да помогну у откривању и проучавању магнетних поља егзопланета.

Таква истраживања могла би да пруже нове информације о условима на удаљеним световима, али и о улози магнетних поља у заштити планета од звезданог зрачења.

Поларна светлост зато није само упечатљива атмосферска појава већ и један од начина да научници боље разумеју интеракцију звезда и планета, као и услове који владају на удаљеним световима.