Лед који се крије под нашим ногама – милијарде тона леда испод планинских врхова – скривена водена богатства Јуте

За разлику од конвенционалних глечера, камени глечери изгледају као гомиле стена које заклањају велике масе необјашњеног леда. Камени глечери су чести у планинским венцима Васач и Уинта, а јављају се чак и на платоу Колорадо у планинама Ла Сал близу Моаба.

Када помислимо на глечере, најчешће замишљамо огромна пространства белог леда која блистају под ведрим небом. Међутим, немају сви глечери такав изглед.Широм света постоји посебна врста ових ледених формација које се називају камени глечери, који се налазе у планинским пределима. У њима су масе леда и стена испреплетане и скривене испод дебелог слоја камења и громада.

Нова студија, објављена у часопису Journal of Geophysical Research: Earth Surface, показује да ове наизглед камените формације могу да садрже изузетно велике количине леда.

Према досадашњим подацима, широм света је документовано више од 51.000 камених глечера, од којих се више од 10.000 налази у Сједињеним Америчким Државама.

Упркос великој распрострањености, многи од њих остају готово неприметни јер су прекривени дебелим слојем каменог материјала.

„Када се високо у планинама крећемо преко растреситог камења и шута, често не схватамо да се испод наших ногу може налазити и до 36 метара леда“, истакао је глациолог Леиф Андерсон са Универзитета у Јути.

Камени покривач чува лед, али отежава истраживања

Камени слој који прекрива ове глечере има важну улогу у очувању леда, јер га изолује од сунчевог зрачења и високих температура. Истовремено, такав природни покривач представља велики изазов за научнике који покушавају да утврде колико се леда налази испод површине.

Истраживачи су се у новој студији усредсредили на глечер Тимпаногос, у подножју планине у Јути.

Конвенционалне методе снимања, попут георадара, показале су се мање ефикасним у истраживању камених глечера. Наиме, мешавина камених остатака и леда расејава радио-таласе и смањује квалитет добијених снимака.

Зато су научници применили другачији приступ – мерење гравитационих промена помоћу гравиметра, инструмента који омогућава откривање и мапирање маса скривених испод површине.

„Постоји велики контраст у густини између стена које чине планину Тимпаногос и леда, који има знатно мању густину“, објашњава коаутор студије и геофизичар Мајкл Торн.

Како наводи, мерења гравитационог убрзања могу да покажу веће смањење вредности изнад делова каменог глечера у којима се налазе дебљи слојеви леда.

Више од милион тона леда у једном глечеру

На основу 232 мерења на различитим локацијама око глечера Тимпаногос, истраживачи су развили нову методу за тродимензионално приказивање леда унутар каменог глечера.

Уз помоћ Бајесове статистике и техника моделирања реконструисали су његову дебљину, облик и састав.

Резултати показују да се глечер Тимпаногос, према запремини, састоји од приближно 83 одсто леда и 17 одсто камених остатака. Просечна дебљина леда износи око 18,8 метара.

Процењује се да овај камени глечер садржи око 1,5 милиона кубних метара леда, што је приближно еквивалентно запремини Велике пирамиде у Гизи, односно количини воде која би могла да испуни око 600 олимпијских базена.

То значи да је испод камене површине глечера Тимпаногос скривено око 1,4 милиона метричких тона леда.

Око милијарду тона леда испод Јуте

На основу резултата добијених истраживањем глечера Тимпаногос, као и података из ранијих студија, научници су развили методу која омогућава процену количине леда у каменим глечерима на основу њихових површинских карактеристика.

Према њиховим прорачунима, свих 836 документованих камених глечера у Јути могло би да садржи укупно око милијарду тона леда.

Процењује се да камени глечери на западу Сједињених Америчких Држава садрже скоро 12 милијарди тона леда, док би на глобалном нивоу у њима могло бити ускладиштено око 48 милијарди тона.

Научници истичу да је прецизније мерење ових скривених залиха воде све важније у условима климатских промена.

Током периода загревања, камени глечери могу постати нестабилни и представљати опасност за инфраструктуру у нижим пределима. Тродимензионално моделирање ових формација могло би да помогне у прецизнијој процени њихових залиха воде и у бољем разумевању њиховог утицаја на локалну хидрологију, екосистеме и потенцијалне природне опасности.

Глечер величине Кеопсове пирамиде

Резултати су показали да глечер Тимпаногос садржи 1,5 милиона кубних метара залеђене воде - запремина једнака највећој пирамиди у Гизи или довољна да напуни 600 олимпијских базена. Састоји се од 83 одсто леда и 17 одсто камена, са просечном дебљином леда од 19 метара, док на најдубљим тачкама досеже чак и до 45 метара. Ова детаљна анализа омогућила је стварање формуле за процену запремине леда на основу површине других стеновитих глечера.

Применом формуле, тим процењује да се у око 50.000 познатих стеновитих глечера широм света налази око 48 милијарди тона воде. Студија је открила и да ове формације нису остаци из Леденог доба, већ су настале касније, а неке, попут Тимпаногоса, и данас акумулирају лед. Формирају се када одрони стена затрпају снег. "Стеновити глечери су отпорна складишта воде", нагласио је Цвијановић, истичући њихов кључни значај за сушне пределе.