Трагедија на К2 открила проблеме модерног алпинизма

Хасан, двадесетседмогодишњи отац троје деце који је радио за експедицију Лела пик, оклизнуо се и пао у делу планине познатом као „Уско грло“. Снимци дроном показали су десетине пењача како пролазе поред тешко повређеног човека.

Према званичним извештајима, Хасан није имао адекватну опрему за екстремне услове, укључујући перјано одело, рукавице и додатни кисеоник.

Контроверза је бацила сенку на светски рекорд који су истог дана поставили норвешка алпинисткиња Кристин Харила и њен непалски водич Тенџин Шерпа, поставши најбржи тим који је освојио 14 највиших светских врхова.

Харила се суочила са критикама да је њен тим ставио рекорд испред спасавања људског живота. Она је, међутим, изјавила да су сат и по покушавали да помогну Хасану, који је висио наглавачке са ужета.

Извештај пакистанских власти као главне факторе трагедије издвојио је лошу координацију међу операторима експедиција и непоштовање основних пењачких правила.

Климатски изазови и нова правила

Током 2024. и 2025. године на К2 забележене су десетине успешних успона, али и четири смрти, укључујући два јапанска пењача.

Неуобичајено топло и суво време 2025. године повећало је ризик од одрона камења и додатно отежало успоне.

Летња сезона 2026. завршена је без иједног успешног успона на К2. Екстремно време, обилне снежне падавине и нестабилни услови осујетили су покушаје пењача.

На оближњем Брод пи́ку лавина је усмртила 10 особа, након чега су тимови на К2 одустали од завршних успона како би помогли у спасавању и извлачењу страдалих.

Влада Гилгит-Балтистана увела је строжа правила за експедиције. Од септембра 2024. године дозвола за стране пењаче кошта 5.000 америчких долара за летњу сезону, а захтевају се и претходно висинско искуство, сертификовани локални водичи и поштовање правила о управљању отпадом.

Трка за рекордима

К2, познат и као „Дивља планина“, има око 99 забележених смртних случајева до почетка 2026. године. Најопаснији део је „Уско грло“, на више од 8.200 метара, испод огромне и нестабилне ледене литице.

Историјска стопа смртности некада је износила један живот на свака четири успешна успона, док новији подаци показују око 9,5 одсто, услед већег броја комерцијалних успона.

Трка за рекордима и документовање успона на друштвеним мрежама додатно су променили савремени алпинизам. Притисак да се успон заврши и забележи за јавност може довести до упитних одлука у окружењу где грешке имају тешке последице.

Трагедија Мухамеда Хасана зато је отворила шире питање о цени коју алпинизам плаћа у ери комерцијалних експедиција, рекорда и друштвених мрежа.