Од белих лавића до моћних предатора – Вук и Елза 11 година касније

Ретко ко има прилику да помази младунче белог лава. Екипа Јутарњег програма РТС-а имала је ту прилику пре 11 година, када су Вук и Елза били тек мали лавићи који су пили млеко и полако прелазили на месо.

Данас су то одрасле, моћне животиње којима се, сасвим разумљиво, више не прилази на исти начин.

Биолог Београдског зоолошког врта Кристијан Овари каже да лав с разлогом носи незваничну титулу краља животиња.

„Када причамо о лавовима, дефинитивно је то некрунисани краљ свих животиња. И то првенствено зато што су лавови не само велике мачке које су врхунски предатори, него имају толико невероватних особина“, објашњава Овари.

Лавице лове, мужјак чува територију

За разлику од већине других мачака, лавови живе у групама, а у њиховом начину живота постоји јасна подела улога.

„Лавице су ту које раде, заправо, већину посла. Оне су те које иду да лове, оне су те које се баве младунцима, а он је више ту велик и снажан и чува територију“, објашњава биолог.

Управо потреба лавова за великим простором један је од разлога због којих су данас угрожени. Ширењем пољопривреде и насеља смањују се њихова природна станишта, а сусрети људи и великих предатора постају све чешћи.

„Ту је вечити сукоб између људи и тих дивљих животиња које губе свој хабитат. И зато су угрожени толико“, истиче Овари.

Подсећа да су лавови некада насељавали далеко веће подручје него данас. Њихова станишта сада су знатно мања и фрагментирана, док се азијски лав у Индији одржао на ограниченом подручју.

Бели лав није албино

Посебност Вука и Елзе је њихова светла боја, али Овари наглашава да бели лавови нису албино животиње.

„Кад кажемо бели лавови, значи нису они бели са црвеним очима, него су леуцистични, значи светли су лавови“, објашњава биолог.

Реч је о генетској особини која се везује за популацију лавова са подручја јужне Африке. У природи је бела боја велика реткост, али може да представља и недостатак.

„Та бела боја баш и не помаже много у том сакривању и лову, поготово ноћу. У савани се одају у мраку, па је зато јако тешко да се нађу и јако им је тежак опстанак“, каже Овари.

У зоолошким вртовима ситуација је другачија, због чега је неопходно пажљиво контролисати размножавање и водити рачуна о генетској разноврсности животиња.

„Сви их волимо, јако су симпатичне и харизматичне животиње, али много зоолошких вртова је добило своје беле лавове од нас, и сад смо се већ ородили са свима и морамо пажљиво да планирамо збирку“, истиче Овари.

На врућини – хладовина и много сна

Високе летње температуре за афричке животиње саме по себи нису највећи проблем, објашњава Овари. Много је важније да животиње имају начин да се склоне од директног сунчевог зрачења.

„Оно што свима нама смета јесте сунчева радијација. То је јако УВ зрачење и зато су битне ове хладовине. Зато је битан тај простор где животиња може да се повуче са тог директног удара сунца“, наводи Овари.

А лавови ионако највећи део дана проводе одмарајући се.

„Лав и у природи спава 20 сати, па није баш то та животиња коју ми гледамо у цртаним филмовима. И у зоолошким вртовима су велике спавалице“, каже Овари.

Да им свакодневица ипак не би била монотона, запослени у врту повремено их подстичу на активност различитим предметима и играчкама.

„Гледамо периодично да их анимирамо неким занимљивостима – да ли добијају неке играчке, да ли добијају оне лопте које можете понекад видети како се играју са њима, или просто уживају у томе да легну уз мало језерце да се расхладе“, закључује Кристијан Овари.