Врућине нису опасне само за људе: Од врелог асфалта до недостатка воде, шта највише угрожава животиње

Високе температуре не представљају опасност само за људе, већ и за животиње. Иако се најчешће говори о заштити кућних љубимаца, тропски таласи озбиљно угрожавају и домаће животиње, нарочито на фармама.

Ветеринар Драган Јестротић упозорава да је топлотни удар једно од најтежих стања у ветеринарској медицини, због чега је превенција далеко важнија од лечења.

„Ми у суштини треба да се бавимо превенцијом, јер када дође до топлотног удара, прогноза је врло лоша и лечење је веома тешко“, истиче Јестротић.

Свиње најосетљивије, пси нису на врху листе

Иако већина људи прво помисли на псе и мачке, постоје животиње које много теже подносе екстремне врућине.

Према речима Јестротића, најугроженије су свиње, јер се веома тешко расхлађују и зато им је неопходан приступ води и блату. Следе живина, затим високопродуктивне млечне краве, па овце и коњи, док се пси налазе тек иза њих.

„Ми најчешће размишљамо само о љубимцима, а заборављамо да високе температуре озбиљно погађају и фармске животиње“, напомиње ветеринар.

Како препознати прве знаке топлотног удара

Власници кућних љубимаца требало би да науче да препознају ране симптоме, јер брза реакција може бити пресудна.

Међу првим знацима су убрзано дахтање, бледе или плавичасте десни, повраћање, дијареја, али и поремећаји понашања. Животиња може постати дезоријентисана, успорена или нестабилна, што указује да је дошло до поремећаја терморегулације.

Јестротић наглашава да се ветеринар мора позвати већ при првој сумњи на топлотни удар, а не тек када се стање погорша.

Шетња по врелом асфалту може бити кобна

Највећи број проблема код паса јавља се након шетње у најтоплијем делу дана. Зато ветеринар саветује да се пси изводе искључиво рано ујутру и увече, односно пре 10 и после 18 часова.

Посебан ризик представљају бетон и асфалт, чија температура може бити двоструко виша од температуре ваздуха. Ако је напољу 25 степени, асфалт може достићи око 50 степени, а при 35 степени ваздуха његова температура може прећи и 65 степени.

Пси се делом расхлађују преко јастучића на шапама, а управо оне долазе у директан контакт са ужареном подлогом.

После шетње љубимцу треба понудити расхлађену, али не ледену воду, и не дозволити да је попије нагло. Корисно је и расхладити шапе млаком или благо расхлађеном водом.

„Претерано хладна вода доводи до сужавања крвних судова и може додатно да поремети терморегулацију“, објашњава Јестротић.

Климатизован простор, свежа вода и правилна исхрана

Животиње које бораве у становима и кућама лакше подносе летње врућине ако се просторије расхлађују и ако увек имају довољно свеже воде.

У двориштима је воду потребно мењати чешће, отприлике на сваких сат до два, док је у расхлађеним просторијама довољно на свака два до три сата.

Врућине утичу и на апетит, па је мањи унос хране током лета сасвим очекиван. То не мора бити разлог за забринутост, али је важно прилагодити начин исхране.

Јестротић саветује лакше и мање оброке, распоређене у два храњења, уместо једног обилног.

„Када животиња поједе велики оброк, већи део крви одлази ка органима за варење, а мање је има у периферним крвним судовима, што отежава расхлађивање организма“, објашњава ветеринар.

Мачке, додаје, нешто лакше подносе високе температуре, јер инстинктивно проналазе прохладнија места, али и њима су неопходни хладовина и стално доступна свежа вода уколико бораве у дворишту.

Највећи проблеми на фармама

Последице топлотних таласа често су највидљивије управо на великим фармама. Високопродуктивне млечне краве, посебно у периоду лактације, веома су осетљиве на врућину.

Због топлотног стреса смањује се унос хране, што доводи до негативног енергетског биланса и различитих метаболичких поремећаја. Истовремено опада производња млека, а у тежим случајевима долази и до угинућа животиња.

Зато је неопходно обезбедити расхлађивање објеката, вентилаторе, системе за орошавање и, где год је могуће, природну хладовину и испуст.

„Једино ћемо максимално обезбедити добробит животиње ако је, колико год је могуће, вратимо природи. Не треба да буде везана ако не мора, нити да борави у загушљивим просторијама са слабом циркулацијом ваздуха“, истиче Јестротић.

Као ветеринар који свакодневно ради на терену, додаје да се током топлотних таласа редовно сусреће са случајевима угинућа крава на великим фармама.

Вода мора бити доступна у довољној количини

Посебан проблем представљају системи напајања на фармама. Појилице које испуштају мале количине воде нису довољне током летњих месеци.

Крава приликом природног напајања може за веома кратко време да унесе и више литара воде, док јој класичне појилице то не омогућавају.

Зато Јестротић препоручује веће појилице или резервоаре из којих животиње могу брзо да узму довољну количину воде, а уједно се обезбеђује и њена стална циркулација и свежина.

Проветравање је кључно за живину

На фармама живине најважније је обезбедити квалитетну вентилацију. Поред високе температуре, проблем представља и амонијак који се ствара у објектима.

Неопходно је да системи за извлачење загађеног ваздуха и довод свежег ваздуха раде без прекида, а температура у објектима не би требало да прелази 25 до 30 степени.

За живину која се гаји у двориштима препоруке су сличне као и за кућне љубимце – стално доступна чиста вода, хладовина и храњење рано ујутру или касно увече, како би се избегло кретање током највеће дневне жеге.

Не ледена вода и не шишање „до коже“

Уколико се појаве симптоми топлотног удара, животињу треба постепено расхлађивати расхлађеном, али не леденом водом, и што пре одвести код ветеринара.

Јестротић упозорава и на честу грешку власника паса који током лета ошишају љубимце готово до коже.

„Поддлака има важну улогу у терморегулацији. Када се уклони у потпуности, пас може имати још веће проблеме са расхлађивањем организма. Немојте одстрањивати све што му је природа дала као заштиту“, поручује ветеринар.

Додаје да екстремне врућине заиста одговарају само малом броју егзотичних, тропских врста, док за већину животиња које се гаје у Србији представљају озбиљан здравствени ризик. Због тога су благовремена превенција, довољно воде, хладовина и добра организација неге најбоља заштита током летњих месеци.