Да ли ће Земља избећи уништење – наша планета би могла да преживи смрт Сунца

Ови налази нуде могућу алтернативну судбину за нашу планету, за коју се дуго сматрало да је осуђена на сигурно уништење када је Сунце за неколико милијарди година прогута у термонуклеарној ватри.

Као врста звезде позната као жути патуљак, Сунце би требало да има релативно миран животни век од око 10 милијарди година. Међутим, за отприлике пет милијарди година нестаће му водоника за фузију у језгру, па ће почети да спаја водоник у спољним слојевима.

То ће довести до његовог огромног ширења у црвеног џина, а затим и у још већу звезду у фази познатој као АГБ, пре него што на крају заврши свој живот као бели патуљак.

Сада су астрономи, у раду објављеном у часопису Astronomy & Astrophysics, користили моделе еволуције звезда и посматрања једне оближње звезде на самрти како би поново проценили крајњу, потенцијално ватрену судбину Земље.

Космичко повуци-потегни

Када Сунце уђе у завршне фазе свог живота, Земља ће се наћи између две супротстављене силе – судбине коју су током незамисливо дугог космичког времена вероватно доживеле безбројне планете.

Како се Сунце буде ширило на стотине пута већу величину од садашње, појачане плимске силе повлачиће Земљу ка нашој убрзано растућој и нестабилној звезди.

Истовремено, Сунце ће кроз звездани ветар избацивати своје надуване спољне слојеве у свемир. Како буде губило велики део своје масе и постајало лакше, његова гравитациона привлачност ће слабити, што би Земљи могло да омогући да се удаљи ка спољним деловима Сунчевог система.

„Судбина Земље зависи од веома деликатне равнотеже између ова два ефекта“, рекао је Матс Еселдерс, докторанд Института за астрономију Универзитета КУ Левен у Белгији и главни аутор студије.

„Ако превладају плимске интеракције, Земља ће бити прогутана. Ако превлада губитак масе, Земља ће побећи у ширу орбиту“, додаје он.

Досадашња истраживања нису пружила коначан одговор. Различите студије полазиле су од различитих претпоставки о томе колико ће масе Сунце изгубити, колико ће јаке бити плимске силе и како ће планете међусобно деловати током еволуције унутрашњег дела Сунчевог система.

Због тога и даље није јасно да ли ће Земља преживети обе џиновске фазе Сунчевог развоја пре него што се наша звезда претвори у мали, али изузетно густ бели патуљак.

Нада међу белим патуљцима

Трачак наде пружају открића планета које и даље круже око белих патуљака. С друге стране, неки системи белих патуљака препуни су каменитих остатака уништених планета.

Због тога су истраживачи проучавали звезду Л2 Пупис, некада веома сличну Сунцу, која се налази око 200 светлосних година од Земље у сазвежђу Крма. Према ранијим проценама, ова звезда губи и до милионити део Сунчеве масе годишње, избацујући диск прашине за који се верује да садржи масу између 12 и 16 Јупитерових маса.

Поред тога, научници су спровели најсавременије гравитационе прорачуне засноване на унутрашњој структури и динамици еволуираних звезда. На тај начин моделовали су орбиталну еволуцију унутрашњег Сунчевог система и читав животни век Сунца – од његовог настанка до завршне фазе белог патуљка.

Збогом Меркуре и Венеро!

На основу посматрања губитка масе код звезде Л2 Пуппис и унапређених модела еволуције звезда, истраживачи су закључили да би Земља могла да опстане тако што ће се померити на орбиту непосредно изван максималног радијуса проширеног Сунца.

„Највећа неизвесност више не потиче од прорачуна плимских сила, већ од тога колико ће масе будуће Сунце изгубити. Посматрања џиновских звезда сличних Сунцу тренутно указују на то да би Земља могла да преживи, али су нам потребна прецизнија посматрања како бисмо били сигурни“, рекао је Еселдерс.

Међутим, чак и ако Земља опстане, њене планетарне комшије неће имати толико среће. Симулације показују да ће Меркур и Венера бити прогутани у пакленом пламену умирућег Сунца.

Даља астрономска посматрања и унапређени модели помоћи ће да се прецизније одреди судбина наше планете. Једна од важних мисија у том погледу биће и свемирски телескоп PLATO Европске свемирске агенције, чије је лансирање планирано наредне године.

Његов задатак биће потрага за планетама сличним Земљи око звезда сличних Сунцу, укључујући и оне које улазе у позне фазе развоја.