Средоземно море све више личи на Карибе

Средоземно море је нови епицентар глобалне климатске ванредне ситуације. Море које је било синоним за освежавање током летњих месеци, достиже температуре и до 29 степени, што се може упоредити са температуром Карипског мора. Екстремни пораст температура мора, по речима стручњака није изузетак већ ново правило.

„Постоје многобројни разлози због којих су температуре површине мора у Медитерану изузетно високе за ово доба године. Измерене вредности температура мора су еквивалент копненим топлотним таласима који су све чешћи и интензивнији због глобалног загревања изазваног сагоревањем фосилних горива. До 2050. године половина европске популације биће изложена веома високом ризику од топлотног стреса током лета и то је нешто са чим морамо да научимо да живимо", истакао је Клер Нулис, портпарол Светске метеоролошке организације (СМО).

Према подацима Европске служба за климатске промене „Коперникус“, повишене температуре Средоземног мора већ крајем јуна су биле више за пет степени Целзијуса, од просека за то доба године.

Најинтензивније загревање у оквиру онога што се назива „морски топлотни талас“, примећено је у западном медитеранском басену, укључујући Балеарско море, код Шпаније, и Тиренско море, на западној обали Италије.

„Термална аномалија на Медитерану показује раст од око четири степена са максималним вредностима и до шест степени. Обарамо температурне рекорде сваке друге и четврте године, а та појава постаће све чешћа због глобалног загревања. Топлота која је сада задржана у мору биће ослобођена, што ће појачати интензивне кише, олује и поплаве, посебно дуж обала, где ће се осетити први ефекти", рекао је Јустино Мартинез Гонзалес, истраживач у Шпанском вишем савету за научна истраживања.

„Ако не интервенишемо одмах, температуре ће наставити да расту, што ће нас приближити најгорим сценаријима предвиђеним за 2050. и 2100. годину, са озбиљним последицама по Медитеран, његов биодиверзитет и људе. Морски живот је у равнотежи са факторима, као што су температура и салинитет. Када се једна од ових фактора промени, у овом случају површинска температура, неке врсте више неће моћи да се размножавају и да преживе", истакао јеКристос Спироу, истраживач у Истраживачком центру за атмосферску физику у Атини.

Корали, морски јежеви и друге врсте које симболизују биодиверзитет Медитерана масовно умиру, а рибе се боре да преживе. Истовремено се повећава ширење токсичних алги, недостатак кисеоника у дубини и инвазија до сада невиђених врста као што су Каулерпа, португалска каравела и риба шкорпион.

Европа је континент који се најбрже загрева на свету, по стопи двоструко већој од глобалног просека. А Медитеран, због свог географског положаја затвореног басена са само једном океанском везом кроз Гибралтарски мореуз, појачава ефекте загревања. Тешкоћа у распршивању акумулиране топлоте ствара идеалне услове за екстремне временске појаве, као што су медиканес, све насилнији медитерански урагани. Океани, који су деценијама функционисали као „топлотни сунђери“ и који ублажавају загревање атмосфере, достижу своје границе упијања.

Загревање Медитерана није изолована појава, већ видљиви симптом системске кризе на коју је потребно одговорити смањењем емисија, ефикасном политиком и културом поштовањем животне средине.