Свет неће моћи да се носи са количином пластичног отпада за 10 година
Раст употребе пластике је толики да неке пројекције предвиђају да би чак могла да се утростручи на глобалном нивоу до 2060. године. Потребни су нам већи обим рециклаже и управљања отпадом, а ако не смањимо производњу и потрошњу нећемо моћи да се носимо са количином пластике за 10 година, упозорава норвешка министарка за међународни развој Ен Беате Твинереим.
Свет неће бити у стању да се носи са огромном количином пластичног отпада за једну деценију, уколико не пристанемо на ограничење производње, упозорила је копредседавајућа коалицијом кључних земаља уочи преговора о сузбијању глобалног загађења пластиком.
Говорећи пре завршне, кључне рунде преговора УН о првом глобалном споразуму о решавању проблема пластичног отпада, у Бусану, у Јужној Кореји, ове недеље, норвешка министарка за међународни развој Ен Беате Твинереим, признала је да постоји раскол између земаља које производе пластику и оних других.
Министарка Твинереим представља више од 60 земаља са „високим амбицијама“, предвођених Руандом и Норвешком, које желе да се проблем загађења посматра кроз цео животни циклус пластике. То значи да би производња морала да буде знатно смањена.
Иако „савршени споразум“ можда неће бити могућ због снажног отпора који углавном долази из земаља које производе нафту, Твинереимова се нада да би се могао постићи договор који би временом могао постати бољи.
„Нећемо склопити савршен споразум. Али морамо ићи даље. И мислим да хоћемо. Одлучила сам да се надам. Са коалиционим земљама са високим амбицијама, наставићемо да показујемо да постоји велика група земаља која се држи својих амбиција. Свету је сада очајнички потребно вођство и неке добре вести“, истакла је министарка Твинереим.
Ове године су различити истраживачи пронашли микропластику у сваком узорку плаценте који су тестирали; у људским артеријама, где се пластика доводи у везу са срчаним и можданим ударом; у тестисима људи и сперми, пружајући тако доказе о свеприсутности пластике и оправданости бриге због здравствених ризика.
Стање са пластиком је широко препознато као претња људском здрављу, биодиверзитету и клими. Две године након историјског споразума 175 земаља о усвајању мандата за преговоре о глобалном, правно обавезујућем споразуму који би се бавио читавим животним циклусом пластике, делегати су и даље подељени око тога шта да раде, а рок се приближава.
Застој је настао због спора око потребе за смањењем обима индустрија пластике. Претходни разговори, у априлу, нису донели договор о томе да се циљеви производње – који се сматрају кључним за сузбијање пластичног отпада – поставе у центар споразума.
Последња рунда разговора, која почиње у понедељак и треба да се заврши 1. децембра, је кључна.
„Потребни су нам већи обим рециклаже и управљања отпадом, наравно, али ако не смањимо производњу и потрошњу нећемо моћи да се носимо са количином пластике за 10 година“, упозорава Твинереимова.
Трострука количина пластике до 2060. године
Раст употребе пластике је толики да неке пројекције предвиђају да би чак могла да се утростручи на глобалном нивоу до 2060. године. Највеће повећање се очекује у подсахарској Африци и Азији.
Такође се предвиђа да ће се пластични отпад утростручити до 2060. године, при чему ће половина завршити на депонијама, а мање од петине ће бити рециклирано. Није било тешко схватити да нам је потребан споразум о „поступном укидању“ пластичних производа за једнократну употребу на глобалном нивоу, као и забрана отровних хемикалија у пластици, укључујући ону која је у контакту са храном и у дечјим играчкама, нагласила је министарка Твинереим.
У многим земљама већ су на снази забране пластике за једнократну употребу. Парцијални преговори су довели до различитих ставова, а земље са великом индустријом фосилних горива као што су Саудијска Арабија, Русија и Иран, назване „групом истомишљеника“, избегавале су смањење производње и наглашавале управљање отпадом као главно решење за кризу.
Земље у развоју, које сносе последице превелике производње пластике која преплављује њихове неадекватне системе за прераду отпада, позивају на смањење производње на глобалном нивоу. Неизвесност која прати преговоре је погоршана ставом САД. Америка је један од највећих произвођача пластике и недавно је сигнализирала да ће подржати споразум који позива на ограничавање производње.
Међутим, повратак Доналда Трампа, заговорника фосилних горива, на место председника САД у јануару, довео је до сумњи. Америка је добродошла да се придруже коалицији, истакла је Твинереимова. Такође, постојала је прилика да Кина и други покажу вођство.
Коментари