Читај ми!

Пластика у природи је проблем за све, а пластични чепови за неке су корак ка решењу – зашто је посустао откуп

За 12 година постојања Удружење "Чеп за хендикеп" прикупило је 519 тона чепова. Продали су их и зарађеним новцем купили 130 ортопедских помагала. Сада је Удружење у проблему, јер како кажу нема више оних који пластику желе да купе.

Тара из Горњег Милановца, Весна из Кикинде, Драгана из Трстеника, седмогодишњи Вук из Жиче само су неки од 130 оних, којима су ортопедска помагала обезбеђења захвљајујући чеповима које су прикупљали грађани. Уписивање нових имена на тај списак сада је доведено у питање.

"Дошло је време да ми једноставно те чепове не можемо да продамо или јако тешко продамо и онда долазимо у ситуацију да новац који је дошао од тих чепова који би требало да иде редовним путем иде за куповину помагала, за рад организације, све у ствари улажемо у рад организације", каже Зоран Мартинов из Удружења "Чеп за хендикеп".

Откупљивачи пластике кажу да им се више не исплати да купују џакове са мање од 200 килограма чепова, а жале се и на квалитет пластике.

"Проблем је то што пластике има доста врсти, па онда неке врсте иду, неке се рециклирају, неке не. Тако да понуда је велика, али је потражња за полупроизводом или производом слабија него што је било, не иде сакупљачка пластика, полипропилен и полиетилен, што се избацује из домаћинства. Има приче да је увезена нека јефтинија пластика нова, па се сад не исплати произвођачима да купују рециклирану пластику", објашњава Слободан Обрадовић, откупљивач из Крагујевца.

Има оних који сакупљају, али немају коме да продају

Милан Николић, откупљивач из Инђије, наводи да робе има али да продаје нема.

"Набавне цене се крећу од 15 до 40 динара. Робе има, али продаје нема, продаја је јако слаба. Произвођачи пластике којима ми продајемо робу, они слабије раде, извоз, све је стало", истиче Николић.

За разлику од извоза, увоз расте. Према подацима Привредне коморе Србије, годишње увеземо око 700.000 хиљада тона пластике. А рециклирамо свега 30.000 тона наше.

"После пандемије нагло расте потрошња амбалаже и доста се амбалаже увози.Ту је питање математике колико је то исплативо и колико тога се генериште у комерцијалном сектору, али без одвајања пластике из домаћинства тешко да ћемо успети да остваримо националне циљеве када је у питању управљање амбалажним отпадом", наводи Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.

Решење за вишак коришћене пластике на тржишту могла би да буде изградња Националног рециклажног центра, попут оних у Бугарској и Румунији.

"Зелена агенда ЕУ заговара модел употребе рецикабилних сировина, с друге стране имамо проблем са тврдом пластиком од кућне хемије, од минералних и синтетичких уља за возила, гледамо те апокалиптичне сцене где су наши водотокови затрпани тим материјалима", каже Синиша Митровић из Привредне коморе Србије.

И док је пластика у природи еколошки проблем за све, чепови за људе с почетка приче су макар један корак ка решењу. Удружење "Чеп за хендикеп" није спремно да тачку на своју причу стави овде, јер знају колико је још малих хероја попут Вука који чекају свој нови почетак.

среда, 28. август 2024.
24° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару