Башта у срцу града – хортикултура као уносан посао

На Београдском сајму, одржана је изложба цвећа и украсног биља „Башта у срцу града“. То је и прилика за анализу цвећарске производње. Последњих година, она расте, али је увоз пет пута већи од извоза цвећа. Стручњаци кажу да, уз Француску, Србија у Европи има најбоље услове за гајење ружа, а ми је увозимо чак из Етиопије, Кеније, Еквадора.

Свакоме ко је скоро ушао у неку цвећару јасно је да је хортикултура уносан посао. Украсно биље, жбунови и дрвеће доносе највећу зараду, али је време поврата уложеног најдуже, пет до шест година.

„Сезонско цвеће које се сеје у јесен или у пролеће и одмах се после неколико месеци продаје, то доноси најбржи обрт. После тога дође можда резани цвет руже који се производи у пластеницима“, каже Милан Топаловић из Расадника „Топаловић“ из Липолиста.

Протекле године од продаје мирисне робе иностранству зарадили смо шест милиона евра, а на увоз потрошили 30 милиона.

„Ако поредимо 2022. са 2023. годином можемо да приметимо да расте вредност увоза што указује на то да ово тржиште има потребе за оваквом врстом производа и да су то производи које и ми можемо да произведемо имамо и подршку Министартва пољопривреде“, објашњава Александар Богуновић из Привредне коморе Србије.

Држава враћа до 65 одсто уложеног у хортикултуру, односно и до 800.000 динара по захтеву за улагање у опрему и механизацију. Прошле године уведена је нова субвенција – 700.000 динара за производњу садница ружа. Већ се примећује раст њиховог извоза.

„Извозимо руже за садњу али увозимо свеже руже за букете. У том смислу треба мало променити структуру извоза, повећати живо цвеће за извоз не само ружа него и осталог саксијског цвећа, зумбула, мушкатли, бегонија“, истакла је Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Цвеће и украсно биље засејано је, према званичној статистици, на око 1.000 хектара. Незванично, површине су знатно веће, што указује да и цвеће расте у сивој зони.