Потребно више новца да се заустави „расипнички манир" према природи

Износ који је наведен у Извештају, је више него двоструко већи од актуелног нивоа улагања.
Следеће недеље, на Самиту о биодиверзитету у Монтреалу, делегати из бројних држава ће покушати да постигну договоре о заштити природе и дивљих животиња од даљих губитака и деградације флоре и фауне, као и станишта. 

На Самиту ће бити представљена и нова рачуница из Извештаја Организације за заштиту животне средине УН. 

Тренутно се годишње троши 154 милијарде долара, и тај новац одлази на акције заштите и боље управљање водама, земљиштем и ваздухом, на програме заштите дивљих животиња, наводи се у извештају Програма УН за животну средину (УНЕП). 

„Ако желимо да се позабавимо троструком кризом деградације - земљишта, климе и природе, онда ће средства морати да се повећају неколико пута", рекао је Иво Мулдер, шеф УНЕП-ове јединице за финансирање проблема узрокованих променама климе. 

Мулдер је навео да „око 50 одсто глобалног бруто домаћег производа (БДП) зависи од здравих екосистема, који су и функционални, те ово не би требало да буде превелики терет, упркос томе што су у току кризе попут инфлације и дешавања у Украјини".

У извештају се наглашава да владе држава троше стотине милијарди на потенцијално штетне субвенције за рибарство, пољопривреду и сектор фосилних горива.

Више од 100 држава обавезало се прошле године споразумом потписаним у кинеском граду Кунмингу да се ангажују на заштити биодиверзитета, али није постигнут договор о питањима као што је финансирање превенције „расипничког" манира у трошењу ресурса у сиромашнијим земљама.

Предстојећи састанак требало је да се одржи у Кунмингу, али је место одржавања промењено због кинеске политике превенције ковида. Кина ће остати председавајућа држава самита.

Светски лидери су последњи пут потписали споразум о биодиверзитету у Аичију, у Јапану, 2010. године, али ниједан од циљева које су поставили, како би се ублажили и успорили губици у екостистемимам до 2020. године, није остварен у потпуности.

Иначе, актери из приватног сектора учествују са тек 17 процената у финансирању „зелених" програма упркос њиховој посвећености смањењу емисија угљен-диоксида и крчењу шума, наводи се у Извештају УНЕП-а.