Сигурно вас неће обрадовати то што је данас Светски дан комараца

О комарцима се зна доста, баш из тог разлога што нас нападају и преносе болести, међутим, далеко од тога да се зна све. Много тога се не зна, истиче професор др Жељко Томановић са Биолошког факултета у Београду.

Стотине милиона година еволуције су иза комараца, а ми смо дошли много касније на ову планету, тако да је човек у неком тренутку постао пожељан домаћин јер се људска популација повећавала, мада се многи комарци хране и крвљу животиња.

„Женке су те које се хране крвљу због тога што је женкама потребна енергија и довољно хране да би полагале јаја. Потребан им је тај крвни оброк, након тога оне полажу јаја. Живе нешто дуже, три до четири недеље, зависно од врсте комараца, док мужјаци након полног сазревања, после парења са женкама, брзо угину“, објашњава професор Томановић.

Када немају избора, не бирају много

Врло често се чује податак да су људи са нултом крвном групом привлачнији комарцима, али професор наглашава да је то врло непоуздана тврдња јер нема доказа да крвна група игра било какву улогу колико ћемо бити примамљиви комарцима.

„Постоје неки други фактори. Тачно је да су неки људи примамљивији, међутим када немају избора, комарци не бирају много“, додаје биолог.

Главни маркер за комарце је угљен-диоксид који ми издишемо. Женка може да осети на удаљености од 20 метара извор угљен-диоксида, односно потенцијалну „храну“. Када бисмо то превели на наше пропорције, то би значило као да смо на 10 километара осетили неки такав сигнал.

Када се приближи „жртви“ на један метар, женка одлучује да ли ће узети крв или неће, али то зависи од више фактора. У нашој кожи има много различитих бактерија, мириса, пуно компоненти зноја. Тачно је да особе које су крупније, гојазније емитују више угљен-диоксида и више привлаче комарце.

„Код нас има 42 врсте комараца и свака врста реагује на нешто друго, тако да је тешко рећи шта је то, но у принципу, не бирају много“, наглашава гост Јутарњег програма.

Осим што су напаст, преносе болести

Много већи проблем од тога што нас узнемиравају, јесте то што комарци преносе преко тридесет различитих болести. За неке знамо, а за неке нисмо ни чули. Ако се узму у обзир само маларија и жута грозница, а томе дода и куга коју преносе бубе и комарци, само од те три болести, према неким математичким моделима, пет до 10 одсто људи који су икада живели на овој планети је преминуло од њих.

„Сваке године око милион људи умре због болести које преносе комарци. Што се нас тиче, вектори су ту, комарци који могу да их пренесу су ту, али срећом, немамо те болести. Имамо вирус Западног Нила, од кога, нажалост, увек имамо неки број смртних случајева. Доста мали, али ипак је то болест која се шири Јужном Европом и Европом“, напомиње професор Томановић.

Комарци су значајан део екосистема

Комарци су важан део екосистема, нарочито мањих бара и мочвара где су важни у ланцима исхране, јер се њима хране други организми, на пример рибе, ларве једу водоземци и други инсекти. Одраслим комарцима се хране птице, слепи мишеви.

„Ми комарце сузбијамо, али они су толико прилагођени да не постоји начин да их уништимо да их нема, нити је то циљ. Њихову бројност треба смањивати зато што су вектори болести и што нас узнемиравају, и то гледано са нашег аспекта. Али ми се стално ширимо, заузимамо територије које су у ствари 'њихове'. Контакти су све чешћи, тако да нам то ствара све веће и веће проблеме“, истиче проф. др Жељко Томановић.

Постоје државе, попут Канаде и Русије, које су забраниле систематско уништавање комараца. Земље које су увеле ову врсту забрана то су учиниле или у неким заштићеним природним подручјима или због штетности средстава за уништавање комараца. Њих треба сузбијати, али на еколошки што прихватљивије начине и њихову бројност свести на неки ниво који ће нам мање правити проблем, смата биолог.

Женке, иначе, полажу јаја поред воде или у воду, у зависности од врсте до врсте. Фасцинира то што речни комарци положе милијарде јаја поред река. Када се вода подигне и када се смањи ниво кисеоника, они крену да излазе. Али никада се не развију сва јаја, јер је њихов еволуциони механизам је такав да ће 10 одсто остати за следећу годину, за случај да нешто крене лоше по њих.

„Ево, ове године је била суша, поред река је остало на милијарде јаја која се нису излегла. Та јаја могу десет наредних година да чекају да се развију“, наглашава биолог.