Научници открили највећу познату биљку на свету

Истраживачки тим Универзитета Западне Аустралије је првобитно сакупио узорке морских алги и испитао 18.000 генетских маркера са простора који покрива Посидонија аустралис, или тракаста трава, како би утврдили генетску разноликост и открили које све биљке покривају дно залива.

Откриће је стога било велико изненађење, јер како каже Џејн Еџло, водећи аутор сродне студије, објављене у часопису Proceedings of the Roial Societi B, „Одговор нас је потпуно запрепастио – постојао је само један! То је то, само једна биљка се проширила преко 180 квадратних километара у Заливу ајкула, што је чини највећом познатом биљком на Земљи“.

Како ова врста има тенденцију да расте око 35 центиметара годишње, истраживачи верују да се биљка проширила из једног сићушног семена пре више од четири и по хиљаде година.

Залив ајкула изгледа као савршено место за ову врсту, према истраживачком тиму.

„Залив ајкула је прилично јединствено окружење које заклоњено од океана, углавном није на мети људског утицаја и као такво је већ дуже време, због чега је и уврштен на листу светске баштине. У великој мери је заштићен од океана који пружа прилично мирно окружење за биљку да настави да расте. Ово би могло помоћи да се објасни зашто се тако раширила. Могуће је да постоји још и већа, с обзиром на то да постоји још много тога што не знамо о нашем природном окружењу“, напомиње др Елизабет Синклер, коауторка студије.

Упркос заштићеној локацији, још један фактор може играти кључну улогу – генетика биљке. Размножава се клонирањем (репродукује се на основу нуклеуса једне ћелије, и даје организам са истим генетичким саставом као и давалац гена) и истраживачки тим је утврдио да је  полиплоидни организам. Познато је да они имају двоструко већи број хромозома.

Синклерова објашњава: „Диплоидни организми, попут људи, наслеђују само половину генома својих родитеља, док ова морска трава има све. Претпостављамо да ово даје биљци предност у односу на диплоидни организам јер има све гене који јој помажу да преживи у свом тренутном окружењу, као и више гена који би јој могли помоћи да преживи у другима. Клонално размножавање осигурава да морска трава задржи исту генетику, јер полна репродукција у диплоидном организму доводи до нових комбинација гена. Док ће неки довести до нових адаптација и предности, други ће то ставити у неповољан положај“, напомиње научница.

Након што су дошли до овог узбудљивог открића, истраживачи желе да сазнају више о отпорности биљке на климатске промене. Морски топлотни талас 2010. и 2011. оштетио је 36 одсто „ливада“ морске траве у Заливу ајкула, али се морска трава опоравља и добро функционише, како истиче Еџло.

„Пошто је ова клонска морска трава преживела морски топлотни талас и од тада се опоравља, изгледа обећавајуће, и можда ју је спајање родитељских генома учинило отпорнијом на климатске промене“.

„Међутим, постоји климатски праг. Поставили смо експерименте за праћење унутар и изван Залива ајкула да покушамо да схватимо где је тај праг и да видимо како ће реаговати на другој локацији“.

„Залив ајкула има разноврсну мегафауну као што су дугонги, корњаче и делфини, као и хиљаде врста риба. Када климатске промене утичу на морску траву, погођене су све животиње на вишем нивоу ланца исхране“, закључује др Џејн Еџло.