Како је настао најактивнији вулкан на свету

Смештен дуж југоисточне обале Хаваја, процењује се да је Килауеа стар између 210.000 и 280.000 година и да се појавио изнад нивоа мора пре отприлике 100.000 година.

Ново истраживање сугерише да се оригинални извор магме налази више од 90 километара испод жаришта. Док су претходне студије пронашле две плитке коморе магме испод вулкана Килауее, оне нису биле довољне да објасне одакле потиче толика магма коју овај вулкан избацује.

Већа комора, дубока око 11 километара, откривена је коришћењем сеизмичких таласа 2014. године, иако се сматра да се комора налази на дубљој коти.

Нова анализа разбијених фрагмената древних вулканских стена, ископаних са југоисточног бока Великог острва, сугерише да је Килауеа настао из базена пирокластичног материјала дубоког близу 100 километара.

Негде између 210.000 и 280.000 година, пацифичка тектонска плоча се померила и облак магме је појурио навише у море. Како се врела течност хладила и очвршћавала, формирала је велики „штит" који је пробио таласе пре око 100.000 година.

Тако је настала Килауеа, али оригиналне стене избачене из овог жариштата је тешко пронаћи,јер су закопане испод бројних слојева лаве која је касније настала.

Раније се сматрало да је вулкан Килауеа настао од чврсте стене која се постепено и делимично отапала од топлоте жаришта.

Ново истраживање, међутим, не налази никакве доказе који би подржали ту хипотезу. Утврђено је да прикупљене стене садрже скуп елемената ретких земаља за које узорци сугеришу да се могу формирати само на један специфичан начин.

Уместо делимичног топљења, чини се да је вулкан Килауеа првобитно настао фракционом кристализацијом. Овај термин описује стварање кристала у дубоким базенима магме, који касније не реагују са заосталим топљењем.

„Истраживали смо формирање ових узорака кроз експериментални рад, који је укључивао топљење синтетичких стена на високим температурама (1.100 ˚степени Целзијусових) и притисцима (3 ГПа), као и коришћењем нове методе за моделирање њихових концентрација реткоземних елемената",објаснила  је  главни аутор студије , геолог Лаура Милер са Универзитета Монаш у Аустралији.

"Открили смо да се узорци могу формирати само кристализацијом и уклањањем (фракционом кристализацијом) граната", рекла је Лаура Милер.

Гранат је кристал који се може формирати када је магма изложена високим притисцима и температурама на дубини од 90 километара испод Земљине коре. Чињеница да је њено присуство потребно да би се објаснио састав стена из Килауее сугерише да је првобитна ерупција дошла са сличних дубина.

Експерименти показују да гранат може да се кристалише на дубинама до 150 километара испод Земљине коре.

Вулкани у другим деловима света, попут Везува, такође показују времена формирања кристала која сугеришу да се испод површине крију „дуговечни дубоко усађени" резервоари магме. Ипак, чини се да је оригинална магма комора Килауеа много дубља од већине вулкана света, па мистерија није решена.