Урбано, а природно – како до зеленог Београда

У оквиру пројекта „Паметни градови“ окупили су се представници градова из региона и стручњаци из различитих области, како би се створила платформа за сарадњу у области здравијег и зеленијег урбаног развоја.

Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, метроа, више трамваја и електричних аутобуса, више бициклистичких стаза, повећање шумских површина, 10.000 квадрата зелених зидова, пројекти су које Београд планира како би постао зеленији и здравији град за живот.

„Преко пет милијарди евра је потребно да се у наредном периоду уложи уз различите аспекте од питања мобилности, преко повећања зелених површина у граду, па преко пречишћавања отпадних вода и свих других аспеката који се тичу екологије“, каже градоначелник Београда Зоран Радојичић.

Уз обалу Дунава и Саве простираће се линијски парк дуг 4,6 километара.

„Предложили смо и прихваћено је да линијски парк има три деонице, да се ту сади таква врста дрвећа које позитивно утиче на здравље. Градски водотоци треба да се среде и дотерају до неког нивоа да буду естетски лепи да буду функционални и да не буду да претња здрављу“, навео је проф. др Чедо Максимовић са Краљевског колеџа.

Акциони план за зелени град је један од најважнијих докумената за побољшање квалитета ваздуха, уз смањење емисије угљен-диоксида за 40 одсто до 2030.

„Очекујемо на пример да се урбана пољопривреда више примењује у Београду, да смањимо пренамене зелених површина у нове комерцијалне стамбене зоне, да променимо правила за сваку нову изградњу да заправо зелени зидови и зелени кровови буду обавезни елементи изградње“, истакла је Ана Митић Радуловић из удружења ЦЕУС.

Процене су да ће до 2050. године око 70 одсто светске популације живети у градовима.

„Градови су највећи конзументи природних ресурса, тако да ако градови нису одрживи не можемо ми као друштво бити одрживи у целини“, каже Борис Ерг из Међународне уније за заштиту природе.

Повећање зелене инфраструктуре градова, може највише допринети ублажавању ефеката климатских промена.

„Решења базирана на природи и очувању природе морају се применити на локалне околности или локални биодиверзитет“, навео је координатор „Паметних градова“ и представник Хамбурга, Мартин Крекелер.

„Велика и квалитетна стабла обављају највећи део посла у ублажавању ефеката климатских промена, могу знатно да смање температуру у градовима“, додао је Клајв Дејвис из Европског форума урбаног шумарства.

Град Београд има 44 заштићена подручја која се простиру на 6.000 хектара што чини 1,76 одсто територије. Планирано је повећање за око 2.000 хектара. Под шумама је 16 одсто територије, а планирано је повећање на 25 одсто.