Са садницима цвећа стигле и штеточине, шта прети биљном свету у Европи

Повећање обима светске трговине допринело је преношењу штеточина са других континената у Европу. Климатске промене и загађење ваздуха утичу и на деградацију шума у нашем региону, а повећање увоза биљака донело је и нове инсекте које угрожавају биљни свет.

У Европу је унето више од 11.000 страних врста инсеката, али је међу њима око 10 одсто инвазивних врста које могу да угрозе здравље људи и животиња.

Увоз садница цвећа и украсног биља у Србију у последњих пет година је утростручен.

Проф. др Милка Главендекић са Шумарског факултета – Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру, каже да је врста шимширов пламенац унета из Азије 2006. године у Немачку, са јефтиним садним материјалом из Кине.

„Веома брзо се проширила у Швајцарску, у Италију, у Холандију. Код нас је највероватније дошла са материјалом из Италије", објашњава професорка.

Професорка Главендекић наводи да се тренутно актуелно уносе разне врсти биљних ваши, те лисних бува, као када су увожене дворедне саднице за Београд.

„Имамо и додатни моменат. То је уношење са садним материјалом медитеранских врста, које сада у промењеним климатским условима, се масовно јављају. Такав пример је управо и зелени клекин красац", каже Главендекићева.

Стигли и страна врста инсеката

Са биљкама и резаним цвећем из увоза, стигло је и око 80 одсто страних врста инсеката.

Један од путева уношења страних и инвазивних врста инсеката је и дрвена амбалажа. Осим тога што наносе штету у шумарству, ти инсекти могу да изазову снажне алергијске реакције и дерматитис.

У последњих неколико година пејзаж црногорског приморја потпуно је промењен.

Проф. др Снежана Белановић Симић са Шумарског факултета – Одсек за еколошки инжењеринг и заштиту водних и земљишних ресурса, указује да су нестале стотине, хиљаде палми услед уношења стране инвазивне врсте: црвени палмин сурлаш.

Додаје да је то је увезено са садним материјалом, који је могао да буде у арапским земљама.

Какво је стање шума на Тари

На Тари је, на пример, стање шума забрињавајуће: запажено је сушење јеле, смрче и панчићеве оморике.

Професорка Белановић Симић истиче да загађење и повећање, све веће емисије од различитих људских активности су утицале да дођемо у ситуацију да је опстанак одређених и врста угрожен.

„Киселе кише се везују за загађење, које обично са собом носе секундарне штетне полутанте", указује професорка Белановић Симић.

Прогнозе су да ће многи шумски екосистеми бити измењени због загађења ваздуха, климатских промена и ширења инвазивних врста инсеката.

Само прошле године у тропским земљама уништено је преко 11 милиона хектара шуме.