Градске медоносне баште су спас и за пчеле и за људе

Да међублоковске површине или она мала дворишта иза зграда буду сређени, потрудио се тим урбаних баштована Удружења „Еконаут“, који већ десетак година ради на пројекту медоносних башта.

Како објашњава Сабина Керић, из Удружења „Еконаут“, гостујући у Јутарњем програму, медоносне баште имају леје са цветницама које имају нектар и полен и цветају током целог вегетативног периода и привлаче пчеле и остале инсекте опрашиваче. Такође, такве површине се ређе косе како би биљке процветале и да би ти мали радници имали чиме да се хране.

На сајту ekonaut.org може се наћи списак са више од стотину биљака које су погодне за медоносну башту и свако може да одабере биљке које одговарају условима средине, без обзира на то да ли је у питању мања или већа башта, или само тераса.

"Пчеле и остали инсекти опрашивачи долазе у урбане средине зато што у њима нема толико пестицида и тренутно им је сигурније у граду него на селу, нажалост", напомиње гошћа Јутарњег програма.

„Дешава се, нарочито у пролеће, да се медоносне пчеле одвајају од своје матичне групе и гнезде на местима где можда људи мисле да им представљају опасност. Али то није ништа страшно и увек се могу позвати локални пчелари који ће се за то побринути“, напомиње Сабина Керић.

Удружење „Еконаут“ је усмерена и на велике системе и компаније, којима нуде пејзажна решења за зелене површине. Због климатских промена, травњаци нису више одрживи и немају еколошку функцију заштите локалног биодиверзитета и побољшања микроклиме и представљају слободан простор који се може претворити у медоносне баште које ће се мање косити, мање заливати и мање прскати пестицидима.

Такође, покренута је и иницијативу за претварање појединих градских зелених површина у заједничке комуналне баште.

„Тренутно радимо са Заводом за урбанизам и Градом Београдом да се уради студија који простори у граду могу да се искористе на тај начин. Тренутно постоји више неформалних простора на Великом ратном острву, Новом Београду, Кошутњаку, Бањици који се користе на тај начин и требало би то имовинско-правно решити и легализовати тако да свако има право на то“, наводи Сабина Керић из Удружења „Еконаут“.