Морске животиње имају праве емоције, не само рефлексе – хоботнице су пример

Октавиа, хоботница у Њу Енгланд акваријуму у Бостону, била је стара и на самрти. Преместили су је из туристичког дела акваријума у мирнији, тамнији део, који више подсећа на њихово природно станиште. На таква места иначе одлазе кад се ближе крају живота. Њена људска пријатељица Сај Монтгомери желела је да се од ње опрости.

Ова ауторка и научница је проучавала Октавију у склопу истраживања које спроводи од 2015. за своју књигу „Душа хоботнице". Играла се с њом и хранила је годинама. Монтгомери описује невероватну интелигенцију ових животиња, а са чак четири хоботнице је остварила пријатељство. Свака од њих имала другачију личност. Говорећи за ДW, Монтгомери се присећа последњег пута кад је видела Октавију.

„Била је болесна и стара. Видело се да умире. Отворила сам акваријум и она је дошла да ме види. Није била гладна, није хтела да једе. Дала сам јој рибу, а она ју је узела и ставила са стране. Потрудила се да доплива скроз до површине воде да ме види и пипне. Испружила је пипке и додиривала ме је неколико минута гледајући ме у очи".

То се десило након што је Октавија провела 10 месеци у мирном делу акваријума. За све то време није видела Монтгомери нити друге људе. За животиње које живе три до пет година, то је дуг период. Дакле, сећала је се. Ускоро након тога, Октавија је умрла.

Праве емоције, а не рефлекси

Последњи поздрав са Октавијом је само један од сусрета које је научница имала са разним хоботницама, а због којих сматра да оне имају осећања. Њени закључци су базирани на личним искуствима. Ипак, други научници се слажу са тим. Сада већ постоји научни консензус да су хоботнице свесна бића, да осећају бол и да се активно труде да га избегну.

Кристин Ендрјус и Франс де Вал писали су у новом издању научног журнала „Сајенс" да многе животиње, укључујући цефалоподе попут хоботница, осећају бол. Притом се не ради само о рефлексима, као када лекар пацијента лупи малим чекићем о колено.

„Не ради се о простим нервним рефлексима, који не долазе до централног нервног система и свести. Хоботнице активно избегавају бол, па чак и места где су некада раније доживљавале болна искуства, иако у том тренутку не осећају ништа", пишу научници. Они сматрају да се ове животиње сећају претходног бола.

Разлика између осећања и емоција

Истраживачи животиња разликују појам емоција и појам осећања. Емоције су „мерљива психолошка и неуролошка стања, која се огледају у понашању". При том долази до повишене телесне температуре, повећане активности неуротрансмитера и хормона, или избегавање места где се десио одређени стимули. Осећања су, на дубљем нивоу од емоција. Људи своја осећања исказују често вербално, „срећан сам" или „тужан сам".

Људска бића не могу да комуницирају са животињама на такав начин, те је немогуће да тачно одредимо шта животиње осећају. Али, то не значи да оне не осећају ништа.

Говорећи за ДW, Ендрјус објашњава да би научници требало да прихвате да животиње имају осећања, баш као и људи. Радосна или тужна осећања, осећање бола и ужитка када осете додир сунчевих зрака.

„Ми не можемо то да меримо код животиња, али не можемо ни код људи", каже научница која ради у истраживачком центру „Енимал Мајндс" на Јорк Универзитету у Торонту, Канади.

Монтгомери се слаже са тим. Иако не зна како се хоботница осећа у тренутку када доплива до ње на површину воде да јој додирне руку, она истиче да то не можемо да тврдимо ни за једно живо биће. „Не знам шта хоботница осећа у души. Али не знам ни шта мој муж осећа, односно да ли је срећа за њега осећање које је исто као и код мене".

Важан корак ка добробити животиња

Уједињено Краљевство је недавно формално признало да хоботнице и њима сличне животиње имају осећања, да су свесне и да имају сећања на бол.

Лигње, ракови, хоботнице, крабе, јастози - све су то животиње укључене у нови закон о добробити животиња који је тренутно на дневном реду британског парламента.

Џонатан Бирч, професор сарадник на Лондонској Школи Економије, предводио је тим који је проучавао више од 300 студија пре него што је сарађивао са британском владом на изради закона.

„Сви докази потврђују да су у питању свесне животиње. Предлажемо да се све оне уврсте у нови закон о добробити животиња. Докази су посебно јасни када су у питању хоботнице", каже Бирч.

Професор је истакао да није чудно што многи људи не могу да саосећају са овим морским и речним животињама, зато што су оне толико другачије од нас и делују нам страно. „То ипак не значи да немамо са чим да саосећамо, не значи да оне немају осећања. Морамо да слушамо науку и доказе".