Шведско искуство – у заштити природе морају да учествују сви у друштву

Забрињавајуће је видети да свет ни после 50 година није направио довољан помак ка заштити животне средине и спречавању промене климе. Планети је потребна декарбонизација индустрије и саобраћаја, чиста енергија уз коришћење иновативних технологија, оценила је Стална представница УНДП-а у Србији.

„Главни еколошки изазови у Србији су енергетска неефикасност и мала улагања у обновљиве изворе енергије. Приоритет је решавање проблема загађења ваздуха и река, затим рециклаже отпада и очувања природних ресурса", рекла је Франсин Пикап, стална представница УНДП у Србији.

У приступним преговорима са Европском унијом Србија је отворила Кластер 4 у оквиру којег је и Поглавље о животној средини и климатским променама.

„Ми смо посвећени одрживом развоју и зеленој агенди, и све оно што ћемо радити у наредном периоду да испунимо циљеве јесте и законодавно даље усаглашавење са законима ЕУ", каже  Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине.

„Животна средина мора постати део свих других политика у држави и тек онда се може на њој радити на прави начин. Улагање у животну средину никако не треба да схватимо као трошак него као инвестицију", нагласила је Славица Ђукић Дејановић, специјална саветница за Агенду 2030, председнице Владе.

Шведска је у последње две деценије Србији донирала 300 милиона евра за заштиту животне средине.

„Сви делови друштва морају да учествују у заштити животне средине - влада, општине, цивилно друштво, академија, пословни сектор, а посебно омладина, да би процес био успешан. То је наше шведско искуство", изјавила је Аника Бен Давид, амбасадорка Шведске у Србији.

Националне консултације ће бити настављене и бавиће се везом животне средине и јавног здравља и улогом младих у заштити животне средине.