На Дан заштите природе, подсећамо да је уживање у њој код нас бесплатно

Уз познавање енглеског језика многим српским фармерима од користи могу бити волонтери из целог света, који за рад траже само смештај и храну. Такав живот за Бразилца Алесандра де Канђида је најбољи начин да се упозна са природом неке земље.

„Кренуо сам из Бразила пре четири године и био углавном овде на Балкану. Све земље су сличне, али сам у Србији заволео природу, људе, није толико комерцијализован туризам, као у другим деловима Европе. Допада ми се овде додир са природом, животињама, и начин живота у селима", истакао је Александро де Канђидо.

Пре четири године у Србију је Филомена дошла туристички, заљубила се у природне лепоте, открила љубав живота, постала српска снајка и живот у Аустралији заменила новом домовином.

„Прва од најбољих ствари јесу пејзажи и зато што туризам није толико развијен овде, још су неистражени крајеви. Можда то није тако лако схватити, али у Аустралији морате да платите, а овде у лепотама природе можете уживати бесплатно. То је лепо, природа је невероватна, а друга најбоља и најлешија страна су та изненађења, некад добра, некад лоша. Овде ништа не можете да планирате, али заправо и најбоље ствари се дешавају из такве спонтаности", истакла је Филомена Обрајен.

Фасцинацију природним лепотама Србије је откривала на друштвеним мрежама и тако је кренула са групним излетима да странцима који живе и раде у Србији приближи лепоту земље.

„Једино што треба да урадите јесте да отпутујете из Београда на само сат-два вожње, и оно што је најбоље да када шетате кроз природу можете да станете на некој фарми. Упознате људе који су пријатни да вас понуде кафом, ракијом. Људи не знају шта се крије овде, потребно је само да изађете из Београда и откријете", рекла је Данијел Берг, стратешки саветник и бивши директор ЕБРД у Србији.

Свакако је привлачна шетња кроз природу, употпуњена трпезом којом се открива то богатство.

„Храна која се овде сервира и која се служи, максимално је аутентична, везана за крај у којем се налазимо. Има доста печурака, има јела која су аутентична за овај крај. Месо је из наше близине, сир, кајмак, домаћи сокови од природног воћа", истакао је Димитрије Суџум, менаџер ресторана на Дивчибарама.

То су блага из природе са којима човек треба да живи складно, да је чува и ужива у њеним звуцима, мирисима и укусима, по чему је Србија за многе странце недовољно откривени бисер.