Да ли Србија улази у воз водоничне транзиције ка зеленом водонику
Од почетка рата у Украјини цене нафте и природног гаса у целом свету расту. Због тога се у готово свим земљама размишља о алтернативи (сунцу, ветру, биомаси) и коришћењу водоника као горива будућности. Република Србија припрема Стратегију за коришћење тог новог, чистог ресурса такозваног "зеленог" водоника и то у енергетици и индустрији.
Свет је већ одмакао у глобалној водоничној транзицији, а на који начин се свет и Србија баве овом врстом енергије објаснио је професор Радивој Митровић са Машинског факултета у Београду. Истиче да је "зелени водоник" врста водоника добијена из електричне енергије добијене из обновљивих извора енергије, а то су сунчева енергија и енергија ветра. Ако се будемо определили за то да нам је то циљ и фокус стратегије, а одлуку доноси Влада републике Србије, бићемо део развијенијег света. Време јефтиних енергената је прошлост.
„Обновљена су знања из енергената и закључено је да највећу енергетску моћ има водоник, али због низа проблема у производњи, транспорту, складиштењу још нису створене технологије које водоник могу да ставе у први план и да он буде потпуна алтернатива актуелним врстама горива", истакао је професор Митровић.
Напомиње да су Немачка, Јапан и Аустралија десет година уназад у тој причи, а ми сада треба да прихватимо прикључак, иницијатива за израду дошла је од тима који се обратио нашем факултету. Потпредседница владе је прихватила ту иницијативу и са Привредном комором Србије ушли смо у израду стратегије.
„Стратегија посматра период од 5, 10 и 15 година, оперативна фаза следи иза тога. Србија треба да уђе у воз водоничне транзиције.Не треба очекивати да ће водоник од годину, две или пет моћи да замени угаљ. Водоник се увелико користи у саобраћају и индустрији", истакао је професор.
„На водоник се не напајају само аутомобили, већ возови, али у будућности и авиони. Аутомобил који користи водоник има резервоар у коме је водоник под високим притиском, има горивне ћелије и ауто се вози као и други аутомобил на струју. Водник се точи на бензинским станицама", истакао је Младен Алвировић, аутор емисије „Сат".
„Кључ промена мора да буде научно-истраживачки сектор и академска заједница. Ми већ имамо пројекте које финансира држава од 2011. године. Њих треба повезати са привредом, а потребни су нам и школовани стручњаци", истакао је професор.
Коментари