Климатске промене – да ли се крећемо затворених очију ка катастрофи
У току је двонедељни састанак Међувладиног панела о климатским променама. Поново се разматрају сценарији за ограничавање глобалног загревања и смањење емисије угљен-диоксида, посебно због последица које је изазвала пандемија ковида 19 и енергетска криза настала услед руско-украјинског сукоба.
Свет се креће „затворених очију ка климатској катастрофи“, рекао је генерални секретар Уједињених нација, Антонио Гутереш, на конференцији о одрживом развоју у Лондону.
Према циљевима светске организације, неопходно је да се до 2030. године смањи емисија гасова са ефектом стаклене баште за 45 одсто, чиме би се ограничио пораст температуре на 1,5 степени Целзијуса у односу на прединдустријски период.
Емисија ових гасова, међутим и даље расте и температура је већ порасла око 1,1 степен Целзијуса, а последице су чести топлотни таласи, суше, олује, поплаве. Само прошле године глобална емисија угљен-диоксида порасла је за шест одсто. Емисија потекла од употребе угља је на рекордном нивоу
Због тешких климатских услова 30 милиона људи је напустило своје домове, што је три пута више од броја расељених лица услед сукоба. Украјинска криза додатни је изазов, јер цена енергената расте, а могуће санкције на руску нафту и гас, навело би многе земље да крену у потрагу за новим залихама ових енергената како не би увозиле. Додатно коришћење нафте и гаса, а посебно отварање нових електрана на угаљ не одговара климатским циљевима.
С друге стране, богате земље су у обавези да обезбеде новац, технологију и знање како би помогли економијама у успону да елиминишу угаљ из употребе. Пример за то је Јужна Африка која је са богатијим земљама обезбедила осам и по милијарди долара, и за себе и за друге, како би мање користили угаљ за производњу електричне енергије.
Ниски еколошки стандарди у сектору транспорта и индустрије, лош квалитет мазута и спаљивање отпада разлози су загађења ваздуха на Блиском истоку и у северној Африци, што их кошта 123,4 милијарде евра годишње, потврђује најновији извештај Светске банке. У комбинацији са загађењем мора, посебно Медитеранског, трошкови у Египту, Либану, Јемену износе до три одсто бруто домаћег производа.
Решавање енергетске кризе и опоравак од пандемије ковида 19, истовремено су прилика да се земље усмере ка зеленој економији, као одрживом обрасцу раста.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар