Поје нас и лече, а ми их често заборављамо – о третману отпадних вода мора се на време размишљати

Већина река у Србији по квалитету спада у другу и трећу класу, а првој припадају мањи планински водотоци и горњи токови појединих река са чистом водом. Воде ужичког краја још плене лепотом и квалитетом, али и њих угрожавају убрзана урбанизација, дивље депоније, загађења која стижу са талозима и људским немаром. Решења, ипак, постоје, попут оног у Мокрој Гори.

У горама Златибора, Златара и Таре, блештава језера, пенушају врела и ка ушћима крећу потоци реке. Лепота дивљења и чувања вредна. И док је Златибор решио проблем отпадних вода, Тари такав подухват тек предстоји.

„Тара је крашка планина, крашка је подлога, значи сва та вода понире и ако се не реши благовремено питање канализације и регулисање отпадних вода, можемо врло брзо имати проблем. На срећу, размишља се у том смеру", каже Ранко Милановић испред Националног парка Тара.

Једни нас напоје, други, попут овог, нас лече, многе смо заборавили, а још више је оних које смо загадили, све заборављајући да тиме највише штете наносимо себи.

Оно што је видљиво, уклања се и тешком механизацијом – тако је, рецимо, са Потпећког језера на Лиму, прошле године извађено 7.500 кубика отпада. Неретко се запостављају зоне санитарне заштите и чишћење водних објеката, па се дешава да су и у селима, тамо где се најмање очекује, воде бактериолошки неисправне.

„Урадили смо контролу воде за пиће малих водоводних система, у руралном подручју, и сваки пети узорак воде за пиће је хигијенски неисправан, али због бактериолошког загађења“, рекла је др Оливера Јањић, начелница Центра за хигијену и хуману екологију из Ужица.

То, ипак, не важи за једно од најлепших села на свету – Мокру Гору, њене лековите и све остале изворе.

„Кажу да их има чак 365. На десној обали реке Камешине имамо три таква испитана извора. Један од најпознатијих је извор Беле воде, која је стекла своја признања због високе алкалности, и по анализи је 15. или 16. таква вода у свету", каже Александра Милутиновић, представница музејско-туристичког комплекса Шарганска осмица.

У заштиту таквих вода, Парк природе је урадио оно што гарантује очување – ускоро ће бити у функцији и најсавременије постројење за пречишћавање отпадних вода читавог села.

„После третмана у постројењу, излазиће чиста, техничка вода, по свим европским стандардима. Фекалну канализацију прикупљамо у целом парку природе, 16 километара урађен је колектор, а чврста материја има два нивоа третмана – да се брикетира, и тако можемо да хумунизирамо голети", објаснио је Радомир Стојић, директор Парка природе Мокра Гора.

Мокрогорски модел сведочи да је могуће. Па и у селу. И у право време јер, чувати се може само док има шта да се чува.