Маск на путу да до 2027. постане први билионер

Закључак истраживања које су спровели стручњаци академије "Informa Connect" о шефу компаније за производњу електричних аутомобила „Тесла“, приватне ракетне компаније „Спејс икс“ и платформе „Икс“ (бивши „Твитер“) је да богатство Илона Маска расте по просечној годишњој стопи од 110 одсто.

Маск је такође и најбогатија особа на свету, са иметком од 251 милијарду долара, према Блумберговом индексу милијардера.

Спроведена анализа академије сугерише да ће оснивач пословног конгломерата „Адани“, Гаутам Адани из Индије бити друга особа на планети која ће достићи статус билионера. То би, наводно, требало да се догоди 2028. године, ако његова годишња стопа раста иметка остане на 123 одсто.

Јенсен Хуанг, главни извршни директор технолошке фирме "Nvidia", и Прајого Пангесту, индонежански енергетски и рударски могул, такође би могли да постану билионери 2028. ако се њихове путање богаћења одрже.

Бернард Арно, шеф конгломерата ЛВМХ (LVMH Moët Hennessy Louis Vuitton) трећа особа на листи најбогатијих на свету, са око 200 милијарди долара богатства, на путу је да досегне билион долара 2030. године, исте године када би то могао и Марк Закерберг, извршни директор компаније „Мета“.

Ни компанијама није лако да стигну до 1.000 милијарди

Тек неколико компанија успело је да се пласира међу оне које су достигле билион долара (да поновимо, 1.000 милијарди долара).

Америчка холдинг компанија „Беркшир Хатавеј“ доспела је на врх листе крајем августа и то неколико дана пре него што је њен директор Ворен Бафет прославио 94. рођендан.

"Nvidia" се придружила клубу од билион долара у мају 2023, а сада у јуну њена вредност достигла је три билиона долара, позиционирајући се на друго место листе одмах после најбољег „Мајкрософта“, а испред трећепласираног „Епла“.

Међутим, питање ко би могао бити први билионер на свету фасцинира јавност откако је свет крунисао свог првог милијардера 1916. године. То је био амерички Џон Д. Рокфелер, оснивач и у то време највећи акционар компаније „Стандард ојл“.

Упркос тој фасцинацији, многи стручњаци виде акумулацију огромног богатства као друштвену болест. Према рачуници једног извештаја, само један одсто најбогатијих људи одговоран је за више емисије угљен-диоксида него 66 одсто најсиромашнијих на планети.