Пластична јелка или она са бусеном – ни једна ни друга

Да би се на некој површини створила шума четинарског дрвећа, рецимо, смрче или јеле, које се најчешће купују као новогодишње дрво, потребно је да прође неких 50 до 70 година.

Стање шума није повољно, имамо проблеме због климатских промена, а јављају се и болести. Ако томе додамо и повремену бесправну сечу која траје годинама, јасно је каква нас еколошка будућност чека.

На срећу, већина јелки на београдским улицама не долази из природних шума већ са монокултурних плантажа јелки које, као такве, не представљају део природе.

„Ми, у ствари, купујемо јелку са једне монокултурне плантаже, она има транспортни отисак, да до нас дође, затим шокирамо ту биљку јер је уносимо у наш стан у коме је много топлије тиме смањујемо могућност да она преживи, њен корен је већ смањен тим вађењем, и онда остаје проблем, где ћемо је засадити, колике су заиста шансе да та јелка порасте у једно дивно дрво. Најеколошкија пракса коју можемо да урадимо ове године је да кажемо: Моје дрво ове године је оно дрво које ја нисам посекла ни извадила из земље, него ено га у шуми тамо и ради оно што је најбоље за све нас", испричала је Миља Вуковић из Иницијативе за мање смећа и више среће.

Колико ће опстати у кући зависи од топлоте и неге. Јелке са кореном, уз много среће, преживеће неколико месеци или година, уколико се посаде у башти. Оне без корена издржаће највероватније до Божића.

Друга опција су све популарније пластичне јелке. Али о томе куда са пластичном јелком која је после неколико година ипак дотрајала, мало ко размишља. Није спорно то, да ће завршити у контејнеру, и да ће њено уништавање поспешити већ постојеће загађење околине.

Србија не производи пластичне јелке а о квалитету оних које улазе из Кине, тешко је говорити, кажу стручњаци.

„Било која пластика је производ петрохемијске индустрије. Сву пластику добијамо као нуспроизвод, у ствари, збрињавање отпада, као нуспроизвод производње нафте и гаса које ми користимо за вожњу и разне друге ствари. Пластика је захвалан материјал, али повлачи озбиљне проблеме и цену. Било која пластика има микропластично загађење. Микропластика негативно утиче на наше здравље и то је нешто што за сада знамо", додала је Вуковићева.

Пластика није паметно решење, а с друге стране у Србији се сваког децембра посече неколико хиљада младих зимзелених биљака, највише смрче и јеле.

Иако Закон о шумама забрањује бесправну сечу, очигледно је да неки продавци не маре много за закон. Можда су најпаметније решење пронашли грађани новобеоградског Блока 70.

Окитили су јелке које су – напољу. Јесте да четинари током новогодишњих празника неће бити у становима али ће им овде, на травнатој површини око зграда бити добро.