Етерична уља и борба против бактерија – колико су корисни чајевац, жалфија и еукалиптус

Етерично уље чајевца је посебно благотворно. Чајево дрво је пореклом из Аустралије, и поред лековитих својстава, уље ове биљке има угодан мирис. Користи се уз помоћ дифузера.

Загрејана смеша воде и етеричног уља дезинфикује простор и убија на пример стафилококе.

Народни травар и новинар Момчило Антонијевић, додао је да осим чајевца, жалфија и еукалиптус имају слично дејство.

„Постоји неколико ствари на које морамо да обратимо пажњу. Уља се никада не наносе у неразблаженом стању директно на кожу, има два изузетка – чајно дрво и лаванда, а сва остала се разблаже у носећим уљима. То су маслиново, бадемово, сунцокретово и потом се користе се за масажу у козметичке сврхе. Етарско уље чајног дрвета је добро код бактеријских инфекција коже, код акни а помаже и код розацее. Код свих врста инфекција треба се обратити лекару", рекао је Антонијевић.

Објаснио је како се етарска уља користе за кућну инхалацију.

„Загрејете литар воде, додате две, три капи есенцијалног уља са антисептичним дејством, покријете главу пешкиром и онда то удишете".

Наглашава да је при куповини уља важно да обратимо пажњу на то да ли узимамо чисто или разблажено уље. Уље мора бити направљено квалитетно да се може и орално примењивати, упркос томе што, како Антонијевић каже, то није неопходно, јер се ова уља ресорбују и без оралне примене, рецимо и самим утрљавањем у кожу.

Бели лук као неизоставна прича 

Када се говори о бактеријама и борби против њих, незаобилазна је прича о белом луку.

Антонијевић каже да делује против бактерија, гљивица, а према неким истраживањима, бели лук има и антивирусно дејство.

„Бели лук треба јести свеж, користити га свеж, као и сремуш. Етарско уље белог лука није за тако широку употребу. Уколико имате проблем са мирисом лука, сажваћите мало першуна", саветује Антонијевић уз напомену да не би требало јести бели лук који има клицу.

Може да се прогута и цео чен белог лука, што је посебно погодно за људе са тегобама са варењем.

И кора храста је лековита код борбе са бактеријама, смиље, лист ораха... а то дејство углавном долази из фитонцида које садрже.

На списку биљака које имају бактерицидно дејство су и мајчина душица, ртањски чај, оригано... Могу се користити и у мешавинама чиме се добија синергијско деловање.

Вранилова трава или дивљи оригано је на високом месту биљака које имају лековито антисептично својство. Делује на батеријске али и на гљивичне и вирусне инфекције. Важно је знати да ову биљку не треба кувати.

„Треба је прелити кључалом водом, промешати, поклопити и оставити да одстоји 20 минута, након тога се процеди и чај се пије две до три шоље у току дана. Вранилова трава је одличан лек код инфекција органа за варење, дисање а посебно органа за мокрење", рекао је Антонијевић.

Бреза или кора рујевине се могу комбиновати са дивљим ориганом али оне се могу кувати. Зато се препоручује посебна припрема, а касније мешање добијених чајева.