Рамсарско подручје нестаје у саксијама за цвеће

Рамсарска конвенција усвојена је 2. фебруара 1971. године у иранском граду Рамсару. СФР Југославија је 1977. године донела Уредбу о ратификацији Конвенције о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица.

Од тада до данас проглашено је укупно једанаест рамсарских подручја, међу којима су Пештерско поље, Горње Подунавље Ковиљско-петроварадински рит, Лабудово окно, Лудашко језеро, Обедска бара, Слано копово, Стари Бегеј – Царска бара, Власина, Засавица и Ђердап.

Нарастајућа криза количина и квалитета водних ресурса прети да угрози човечанство и живот на Земљи. Људи користе знатно више воде него што природа може да обнови. Уништавамо екосистеме у којима вода и читав живот у њој зависе од постојања мочвара.

Један такав угрожени екосистем је Пештерско поље које се на листи рамсарских подручја нашло због највреднијих високопланинских тресава. Иако мочварно подручје од међународног значаја, пештерске тресаве се свакодневно уништавају ископавањем тресета и продајом на тржишту као земље за саксијско цвеће.

„Забрињава нас и плаши немар који показујемо према јединственом бисеру природе, Пештерском пољу и тресавама које се на њему налазе, који нестају зарад нечијег приватног интереса. Необновљив природни ресурс завршава у саксијама за цвеће и пластеницима“, каже Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

„Институције чија је надлежност да прате и спречавају уништавање природе и природних ресурса немо посматрају овај проблем. Уколико се хитно не предузму мере и заустави разорно деловање на Пештерском пољу изгубићемо трасаве, све значајне биљне и животињске врсте, а локално становништво пијаћу воду и пашњаке од којих живе“, упозорава Ружић.

Очување тресава на Пештерском пољу није значајно само за разноврсни биљни и животињски свет који настањује овај врло редак тип станишта, већ је важно и због опстанка људи који живе у овом делу Србије.

Тресаве делују као сунђер и задржавају воду у површинском земљишту на иначе безводном крашком терену. Тресаве филтрирају воду и обезбеђују издашност пештерских бунара и извора на којима се обезбеђује здрава пијаћа вода за становништво и напајају бројна стада оваца, говеда и коња по којима је ово подручје познато.

На Пештерском пољу до сада је забележено 360 врста биљака, 215 врста птица, 122 врсте дневних лептира. Због своје богате природне разноврсности Пештерско поље има статус Специјалног резервата природе.

Поред статуса рамсарског влажног станишта од међународног значаја (Ramsar Site) ово подручје ужива и друге међународне статусе као што су Емералд подручја (Emerald Network Site), међународно значајног станишта биљака (Important Plants Area), одабраног подручја за дневне лептире (Prime Butterfly Area) и значајног подручја за птице (Important Bird Area).