Дронови броје коале у Аустралији

Нека од истраживања показују да је укупан број популације коала у Новом Јужном Велсу око 36.000, али неки мисле да су ти подаци „застарели и непоуздани“ и да би стваран број могао бити упола мањи. Због тога је одлучено да се у контолу популације коала уведе надгледање беспилотним летелицама.

Истраживачи са Универзитета у Њукастлу већ су тестирали дронове у сарадњи са Одељењем за планирање, индустрију и животну средину Новог Јужног Велса.

Тим са дроном успео је да уочи коале ефикасније и јефтиније од тима који користи традиционалније методе тражења трагова коала по шуми или осветљавања дрвећа током ноћи како би спазили сјај очију коала окачених по дрвећу.

„На подручју које смо ми осматрали дроном успевали смо да нађемо коалу свака два сата, док тимови који су радили са рефлекторима то успеју на сваких пет до седам сати. Извиђачи пак успеју да нађу трагове у шуми тек на свака 43 сата“, наглашава вођа пројекта, др Рајан Вит.

Екипа доктора Вита надлетала је дроновима пред зору. На снимцима забележеним инфрацрвеним камерама коале су изгледале као мутне беле мрље и било их је тешко разликовати од крошње дрвета.

Како би утврдили да ли се ради о коалама истраживачи су искључили камере за ноћно снимање како би проверили добијене резултате.

„Чак и током зиме стене су емитовале топлоту и било је заиста тешко визуелно утврдити да ли је у питању камен или коала“, наводи Вит.

Мада њихови снимци имају недостатке, Вит верује да они ипак најављују велику промену – и то не само у заштити коала.

Дронови опремљени вештачком интелигенцијом

Планира се да беспилотне летелице буду опремљене софтверима вештачке интелигенције који ће аутоматски разврставати која врста животиња је снимљена. Тако би се прикупили тачни подаци о бројности и других животињских врста, од летећих лисица до опосума.

Ова технологија већ постоји, али још увек не ради у реалном времену. Истраживачи су већ користили летелице са овим софтвером после шумских пожара који су буктали широм Аустралије крајем „Црног лета 2020“ да би проценили број преживелих коала.

Они су уносили податке у софтвер како би га „научили“ да разликује опосума од коале, односно да сачине базу података о целокупном биодиверзитету.

Мане тренутних метода

За уобичајену, традиционалну технику бројања коала потребан је тим од бар шесторо људи који проводе неколико ноћи штетајући кроз шуму дуж неколико паралелних праваца и рефлекторима осветљавају дрвеће.

Ова метода захтева много живог рада и подразумева високе наднице за трагаче.

Будући да су овакве потраге споре и скупе, процене популације коала се и даље веома разликују и отуда се појављују различите бројке.

Током прошлогодишње дебате у парламенту Новог Јужног Велса, изнет је податак да би коале могле да нестану са ових простора „знатно пре“ 2050. године.

Неколико месеци касније, у новембру, савезна министарка заштите животне средине, Сузан Ли, најавила је два милиона долара за национални попис броја коала.

„Била сам толико фрустрирана јер ми нико није могао да дâ податке који су ми потребни ... Једноставно их нема“, истакла је министарка.

Дронови ће бити будућност

Употреба беспилотних летелица била би од велике користи, али сами дронови су скупи – они који се користе за истраживање коштају око 20.000 америчких долара.

„Највећи изазов биће покретање овог система дронова у реалном времену, тако да не морате да се ослањате на процене некога ко гледа у екран и нагађа да ли је то коала или није. Можемо да 'подучавамо' софтвер да препознаје то је коала, то је стена, то је опосум и тако даље“, сматра др Вит.