Читај ми!

Ескобарови нилски коњи се намножили – сада их има 80 и представљају велику претњу

Нилски коњи које је пре неколико деценија у Колумбију увезао нарко бос Пабло Ескобар представљају претњу по екосистем, кажу научници и додају да ће се ситуација погоршати још више ако наставе да се множе.

Колумбијска полиција убила је Пабла Ескобара 1993. године, а међу поседима који су заплењени после његове смрти био је и ранч површине 2.800 хектара на којем се налазио његов приватни зоолошки врт.

Иако је већина Ескобарових животиња послата у друге зоолошке вртове и уточишта, четири одрасла нилска коња су остављена, упркос томе што нису домаћа врста.

Тих четири примерка су се множила међусобно и сада око 80 нилских коња ужива у мочварама басена реке Магдалене, а постали су и нека врста националне маскоте.

Нилски коњи, који су, како се наводи у студији, највећа инвазивна животиња на свету, наносе огромну штету локалном екосистему.

Прошле године истраживања су показала да њихов измет мења хемијску структуру и ниво кисеоника водених токова, тако што храни штетну цијанобактерију и доводи до ширења модрозелених алги, због којих се људи и друге животиње разбољевају.

Осим тога, нилски коњи представљају и директну претњу по Колумбијце и као веома територијалне животиње све чешће долазе у окршај са људима. Прошле године тешко су повредили једног мушкарца. Нилски коњи се сврставају међу најопасније животиње на свету, а годишње убију више људи него било која врста сисара.

Животиње су наставиле да се репродукују веома брзо јер немају природних предатора. Од свог првобитног дома на Ескобаровом ранчу, прошириле су своју територију за више од 160 километара.

Сада живе широм басена реке Магдалеке, која је кључни извор пијаће воде, а има и огромну пољопривредну важност због наводњавања и појења стоке.

Због свих ових разлога, колумбијски званичници покренули су још 2009. године план да се нилски коњи побију, али су га брзо напустили због негодовања јавности.

Нова студија, објављена у часопису Biological Conservation, сматра да је одустајање од плана била грешка. Осим тога, процењују да ће њихова популација до 2040. године порасти на скоро 1.500 јединки.

До тада ће њихово присуство изазвати непоправљиву штету на екосистем, а биће и велика претња по безбедност људи. Као неко средње решење, научници су предложили барем смањивање популације.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 12. септембар 2024.
30° C

Коментари

Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Odlicna serija
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Bruka i sramota
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи