Како паук који нема уши, фантастично чује помоћу длака
Длакаве ноге паука познатог и као „паук лепог лица" омогућавају му да чује помоћу звучних вибрација, иако нема стварне уши, открила је нова студија.
Стручњаци из САД открили су да зглавкари имају сјајан ноћни вид - могу да приме звуке и ниске и високе фреквенције.
Њихове ноге и рецептори на зглобовима детектују вибрације, допуштајући им да изврше подвиге попут хватања плена изван „видног поља".
Пауци deinopis spinosa, насељавају области у Аустралији, Америци и Азији.
„Заправо сам им ставио врсту силикона преко очију да не би могли да виде. Открио сам да, када их вратим у природу, они нису могли да ухвате плен са земље, али су ипак могли да ухвате инсекте из ваздуха. Тако да сам био прилично сигуран да су ови пауци користили другачији сензорни систем за лов на летеће инсекте", рекао је аутор студије Џеј Стафстром са Универзитета Корнелу Њујорку.
Уместо да плету мрежу и чекају да се плен ухвати у њу, ноћу ови пауци бацају мреже на неопрезне инсекте.
Иако користе свој врхунски ноћни вид да би ухватили плен на земљи, за лов у ваздуху користе другачији систем.
У лабораторијским тестовима, др Стафстром и колеге су користили електроде смештене у мозгу и ногама паука да би измерили и детектовали њихов одговор на различите тонове.
Открили су да пауци могли да чују и ниске и високе фреквенције - различито реагујући на сваку.
У ствари, утврдили су да могу да чују звук фреквенције до 10 килохерца - далеко веће од звука инсекта који хода или лети.
„Мислим да многи пауци заиста могу да чују, али сви узимају здраво за готово да пауци имају лепљиву мрежу за хватање плена, па су добри само у откривању блиских вибрација. Међутим они чују и на већим раздаљинама помоћу специјалних рецептора", рекао је неуробиолог Рон Хој са Универзитета Корнел.
Такође, овакав вид слуха који хвата и високе фреквенције може помоћи пауцима да избегну предаторе, објаснили су у тиму.
По завршетку ове почетне студије, истраживачи желе да тестирају у којој мери „пауци са лепим лицем" имају усмерен слух - то јест, способност да тачно открију из ког правца звук долази.
Ова способност би могла да објасни како пауци, иако не виде, могу да изврше праве акробатске ловне вештине.
„Оно што ми се учинило заиста невероватним јесте то да они бацају своје мреже на летеће бубице, истовремено се окрећу и шире мрежу, тако да је детектовање звука са велике даљине и утврђивање смера из ког долази велико изненађење, када је у питању свет паукова", додао је професор Хој, који сматра да ће наредна истраживања открити још изненађења о зглавкарима.
Потпуни налази студије објављени су у часопису Current Biology.
Коментари