Конзумеризам и климатска криза – претња човечанству

Стална деградација животне средине и климатска нестабилност гурнули су Земљу изван граница безбедности, кажу аутори студије, чланови Комисије за добробит Земље, глобалног тима научника. Њихова мисија је да се дефинише сигуран и праведан пут ка будућности за људе и нашу планету.

Међутим, како истичу, и даље постоји могућност да се обезбеди будућност у којој би сви могли да напредују. Тај утопијски исход зависио би од радикалне трансформације глобалне политике, економије и друштва како би се обезбедила праведнија расподела ресурса, брзог укидања фосилних горива и широког усвајања нискоугљеничних, одрживих технологија и начина живота, наводи се у саопштењу.

То би вероватно значило да се морају поставити ограничења на вишак потрошње и да се порез мора користити за решавање неједнакости и повећање прихода за улагања у технологију и инфраструктуру.

Размере неопходних промена узнемириће многе владе, признао је један од водећих аутора студије. „То неће бити дочекано са одобравањем. Донекле, то је застрашујуће, али показује да још увек постоји простор за људе и друге врсте“, рекла је Џојита Гупта, бивша копредседавајућа Комисије за Земљу и професорка животне средине и развоја на глобалном југу на Универзитету у Амстердаму.

Рад је „мисаони експеримент“ од 62 странице на којима међународни тим од 65 стручњака природних и друштвених наука настоји да опише како би 7,9 милијарди људи на свету могло да има приступ неопходним количинама хране, воде, енергије, склоништа и транспорта. Затим предвиђа како би се ово могло променити до 2050. године, када ће на планети вероватно бити 9,7 милијарди људи.

Објављен у научном журналу Lancet Planetary Health, рад најпре наводи елементарне делове стандардизованог живота, дефинисане као 2.500 калорија хране, 100 литара воде и 0,7 киловатчасова струје, заједно са стамбеним простором од 15 квадратних метара и годишњи превоз за пређених 4.500 километара.

Научници су затим израчунали колико простора има између овог и „сигурносне границе“, дефинисане границама планете, које представљају процену колико човечанство може да изврши притисак на климу, екосистеме, хранљиве материје и изворе фосфора и воде а да се при томе не дестабилизују Земљини системи.

Резултати су показали да је уз важеће изузетно неједнаке друштвене и еколошке услове, који укључују интензивно коришћење фосилних горива, немогуће обезбедити да сви људи живе у здравој средини у оквирима безбедне и праведне расподеле ресурса. То наглашавају и претходне студије које показују да је седам или осам планетарних граница већ пробијено.

Што сиромашнији то угроженији

У раду се идентификују локације широм света на којима је становништво најугроженије због климатских поремећаја, губитка биодиверзитета, загађења и несташице воде.

Ово укључује Индију, где отприлике милијарду људи живи на деградираном земљишту; Индонезију, где је 194 милиона људи изложено недозвољеним нивоима азота; и Бразил, где је 79 милиона људи изложено ваздушном загађењу. У Кини, Индији и Пакистану, више од 200 милиона људи је такође изложено опасно високим температурама уз глобално загревање између једног и два степена Целзијуса изнад прединдустријског нивоа.

Још има наде за спас

Све ово би се могло избећи. У студији се наводи да је безбедан и праведан простор и данас теоретски могућ смањењем употребе ресурса 15 одсто највећих емитера и брзим усвајањем политике обновљиве енергије и других одрживих технологија. Што се промене више одлажу, то ће проблем бити већи у годинама које су пред нама, посебно у погледу климе.

„Ако се сада не изврше значајне промене, до 2050. године неће бити безбедног и праведног простора. То значи да, чак и када би сви на планети имали приступ ресурсима за елементарне делове стандардизованог живота 2050. године, климатске границе Земље биће пробијене и то много“, упозорава се у извештају.

Према речима Јохана Рокстрома, копредседавајућег Комисије за Земљу и директор Потсдамског института за истраживање утицаја климе, маневарски простор је скоро непостојећи.

Рокстром је истакао да овај „шокантан“ резултат треба искористити као подстицај за хитне поправне мере.

Већа правичност је кључна компонента предложених решења. „Ограничавање онога што је могуће за неке људе омогућава отварање могућности за друге“, наводи се у извештају.

Напомиње се да појединци у економским системима који дају приоритет јавном здрављу, једнакости и демократији обично имају ниже нивое потрошње. Ограничавањем потражње, процењује се да би емисије могле да се смање за 40 до 80 одсто и да имају углавном позитивне ефекте по добробит људи.

У току је потрага за начинима за достизање ових циљева, уз мере које укључују прогресивно и применљиво опорезивање, постепено одређивање цена ресурса, планирање коришћења земљишта, зелене технологије и субвенције за одрживе производе.

Најбоља шанса за промене у блиској будућности, наглашава се у раду, је на нивоу града и бизниса, који су често спретнији од националних влада и мање привржени корпоративним интересима. Али, дугорочно гледано, научници помињу позиве генералног секретара УН за глобални пакт солидарности и реформу УН у ефикасније регулаторно тело за управљање Земљом које би квантификовало минимална права приступа ресурсима и развило сигурне и праведне смернице.

Аутори су нагласили да тренутна глобална ситуација погоршања неједнакости и растуће националистичке политике можда не изгледа као погодна за постизање праведног и безбедног плана који је постављен, али да владе могу да се промене, као и јавно мнење – посебно у време интензивирања климатске кризе.

„Зато је ова наука важна да подсети све да правду треба схватити озбиљно, јер ће у супротном она узвратити у смислу друштвене нестабилности, миграција и сукоба. Ако сте патриота који жели да смањи миграционе токове, онда је боље да озбиљно схватите глобалну правду“, закључио је Рокстрем додајући да је правда саставни део безбедности, а безбедност саставни део правде.